петак, 04. март 2011.

Ona mala proždire pogledom

Samo koga od nas 6-ro, pomislih u sebi. Svi smo joj uzvratili osmehom, koliko sam mogla da primetim. Sigurno smo joj simpatični ili je možda ovde prvi put a preko puta sede "stari prevejani vukovi". Ako ponovo krene, onda neka to uradi malo konkretnije. Mislim se nešto ili da je preduhitrim. I, dok sam mislila ona je "radila". Ponovo se pogledom ustremi ali ovaj put vrlo direktno. Odmah sam joj uzvratila jednim dugim pogledom, zatim osmehom i sigurna sam nesvesnim kratkim dizanjem obrva. Ostali me pogledaše radoznalo i ljubopitljivo, ali sve se završi na tome. Kao da ne znam, da uvek može naleteti neka devojka koja će me privući i zainteresovati. Uvek postoji onaj naš i samo naš tip devojke, na koji sigurno padamo a onda počinjemo da lebdimo. Ona to nešto poseduje a na to nešto uvek se navučem. Bilo bi idealno kad bi se uvek to i realizovalo ali to je već druga priča. Očigledno da nije sama, što se posle ispostavi kao tačno. Kasnije smo se upoznali sa njom i njenom devojkom sedeli smo zajedno i lepo se ispričali. Nisam baš za neke podele i kalupe ali njih dve su tipičan primer femme-butch veze. Dobro, večeras butch devojke preovlađuju a među njima sam.

Eto, zašto me svi stalno grde, sad kad malo bolje razmislim apsolutno su u pravu. Ovo se ne bi desilo, da sam kojim slučajem hotovala. Koliko nas tako naleti i mislimo ha, super. Posle izvesnog vremena se pojavljuje njena devojka i mi se možemo samo uhvatiti za ludu glavu. Prvo ću morati da kuckam, ali znam da kuckam ženi iste seksualne orijentacije, znači nema greške. Posle dužeg kuckanja se uvek klikne i to je to. Možda, bolja varijanta za mene jer je nekad mnogo lakše napisati nego kazati. Znam, malo da se zapetljam a to mogu izbeći dok kuckam. Posle kad je vidim, to kod mene ide kao ladna voda jer ona već sve zna. Mada, dešavalo se da i kad nešto napišem napravim s..... Priznajem, očigledno da svi oko mene bolje i pametnije rasuđuju o ovom tehnološkom napretku. Mene nije fascinirao jer sobom nosi neviđenu otuđenost. Ali šta vredi i od romantičnog flertovanja i od otežalih kapaka od istog, kad se na kraju ispostavi da su njih dve. Poslušaću savet prijatelja, ubaciću neograničenu količinu smajlija i baciti se u osvajačku akciju.

Odmah su graknuli da će oni napraviti profil (kao da to ne znam), oni će fotografisati (uče koku kako se nose jaja), ma oni će sve... Mislim se nešto, dobro je kad nisu stigli do prvog dejta, bilo bi ne možeš bez nas! I, tako legnem na rudu i obećam a kad obećam i ispunim obećanje. Shvatim da je bezbolnija, možda i brža varijanta upoznavanja ali sigurno nije romantičnija i po meni još mnogo što-šta. Taj prvi korak uh, kako sam ga uvek rastezala, valjda što je najlepši deo početak pre početka. Obe, svesne svojih osećanja ali prisutno je još uvek ono slatko i namerno rastezanje, puno strasti, zaljubljenosti i opijenosti. Ko će napraviti prvi korak? A, već ga naizmenično nesvesno pravimo dvosmislenim rečenicama, dugim pogledima, dodirima i neograničenim količinama naprasnog smeha. Kad se još uvek ne zna, koja je meta a koja strelac što odapinje strelu. Zar je i bitno koja će napraviti "prvi" korak on je već davno napravljen, kad usledi poljubac sve se menja i počinjemo... Onda nastupaju najstrasniji trenuci zaljubljenosti, tu je koncentrisana sva vatra i požuda a kad će i da bukne, ako ne tad na samom početku. Ostalo je već manje-više poznato i slično kod svih nas.

Piše: Tatjana Verle

среда, 02. март 2011.

U svakom slučaju "ubola" sam

Juče sam kao, završila na temu oko krize srednjih godina (čitaj: nedovoljno seksa) danas započinjem, ko o čemu, ko mačak oko slanine. Dakle, drage moje moj seksualni životić je kao vremenska prognoza (... sutra se očekuje mestimično padanje snega...), probudim se jutros a on samo piči. Mestimično, nepogrešivo dobro izabrana "pogrešna" reč, znači može a ne mora. To je baš tako, tamo gde pada uboli su, tamo gde ne pada opet su uboli. Tako to i slično tome biva i kod mene, malo-malo pa kao ubodem. Mislim, šta-god značilo na ovaj ili onaj način.

Svaki put se strmoglavim na svoj "prefinjeni" gaydar. Kad se samo setim, koliko i kakve sam vele-slalome, zbog njega imala sa strejt devojkama. I, sad sam crvena kao bulka dok ovo tipkam, osećam kako krv gruva do temena. Strašno, dobro nisam po onoj narodnoj bila " I bijena i j..... ali na svu sreću izvukoh živu glavu, u nekoliko navrata. Zaboravila sam jednostavno da primenim, u se i u svoje kljuse. Nego daj komplikuj, kao da sam po sebi život nije komplikovan, tek zaljubljenost, ljubav a tek neuzvraćena ljubav. Po kombinaciji gaydar-Tanja, ona bi trebalo da ima ogromne uši i još duži rep. I, da na moju veliku sreću repom maše a ušima sve u šesnaest gore-dole. Tako ću je sigurno primetiti. Još, ako je dovoljno mudra da mi objasni koja sam trapava šeprtlja... Kad malo bolje razmislim i začeprkam po površini po to famoznom a j...... gaydaru i ja postajem "sumnjiva". Ha, to je van svake pameti! Zašto, nisu malo mene pitali šta mislim, kad mi je već takva s.... priredio i odradio u životu?! Samo se pitam?! Sad sam se "potresla", setila sam se kako je neko pokušavao da objasni, kako da se pije a da se ne napije? Znam samo da je predavač, na zadatu temu završio "mrtav" pijan! Tako i ja, kako j..... a ne naj.....??? Nisam ja greška već taj gaydar i zašto, kad već sve to znam opet jedem rotkve strugane? Zaboravila sam da koristim predivnu intuiciju i prekrasni govor tela... Ili, sam počela da se plašim, pa onda svali sve na gaydar?! Glupost, posle toliko godina rada, znoja, prekovremenih sati, pobeda i poraza, meni gaydar našao da pravi s.... od života i u životu?

Kad smo već kod s.... da li neko može da mi odgovori na pitanje: "Zašto, mrzite?" Možda, zbog svih dobijenih Pulicerovih, Nobelovih ili bilo kojih drugih nagrada? Možda, zbog svih vlasnika banaka, draguljarnica, korporacija, modnih kuća, vodećih svetskih agencija (informatika, nekretnine), filmskih kompanija? Možda, zbog svih vodećih svetskih profesora i predavača na prestižnim koledžima? Zbog silnih galerija, muzeja, umetnosti ili možda, genijalnog gena? Možda, zbog raseljenosti i to da živimo svuda diljem ove planete? Zbog, jakog lobija? Zbog možda, svih prebijenih, mučenih, silovanih, spaljenih, streljanih ili možda onih na kojima su vršeni eksperimenti a opet nas ima?! Varate se svi ako mislite, da ja mislim na LGBT osobe a mogla sam, zar ne? Na moju veliku žalost, navikla sam na ovo nije mi prvi put ali ne mogu i neću da budem nemi posmatrač. Cimam se za svako kuče i mače, za sve i svakog vodim bitke godinama u veoma neravnopravnim odnosima i sad da ćutim?! A, nikada ne bi bilo ovih s.... da hoće poraditi na sebi ali lakše je mrzeti i biti agresivan, uz to ako si još glup u toliko bolje. Nisam sigurna samim tim ni da znaju šta znače reči: darežljivost, smernost, čovekoljublje, milosrđe, trpeljivost, krotost uzdržljivost, celomudrenost... Eto, baš sam zahvalna za rad na meni i to najmanje po 4 osnova mogu biti prozvana.

I, na kraju što se tiče vremenske prognoze u mom slučaju, u vašem to je zdrav, svež, nadahnuti seks, sneg se danas očekuje mestimično. Razmišljam da li bi možda trebalo ubaciti u celu priču od juče i laganu romantičnu večeru uz sveće, dok se čeka taj j..... voz što kasni?! Hmmm... Prvo muzika, sentiš balade ali umereno da se ne bi previše raspilavila. Večera, sveće, naručila bih odmah ribu ali i njoj toplo preporučila. Salate, u nenormalnim količinama od voća i povrća. Odličan izbor jer se može klopati bez bojazni da se prejedemo. Znači, opušteno i povremeno samo na tren moram skrenuti pogled sa nje, da bih opravdala reputaciju stidljivka. Vino, taj momenat čekam pun pogodak. Vino i moje poznavanje i umeće pri odabiru uz određeno jelo a da iskaže svu moju požudu dok se pije. Težak zadatak ali kao što juče rekoh uradiću sve, ma svašta se može iz svega izroditi. Na kraju kao i na početku čokolada u ovome i onome, sa tim i tim. Bu, pustih snova bar za danas, mislim to je zbog mestimičnog padanja snega...

Piše: Tatjana Verle

уторак, 01. март 2011.

Nas voli ali one su joj draže

Tako je juče mama rekla mojoj sestri, dok sam diktirala jednu pesmu. Nije ni svesna koliko je u pravu. Dobro poznati osećaj drage moje, kad ste sigurne u ishod a da zapravo ništa još nije ni započelo. Kao što sigurno znate datum svog rođenja, ili koliko imate kilograma ili godina (mada nećete da priznate), ili nepobitnu činjenicu da su sve lezbejke neodoljivo duhovite. Što volim reč lezbejka, nisam od onih kojima smeta ili je se stide. Reč kao i svaka druga reč, riba, ružičasta, emotivac ili kučka. Nikad mi nije bilo neprijatno da izgovorim još manje da napišem.

Kratak dogovor i mesto gde ćemo se naći sa klapom iz Beograda. Skoro nisam osećala na javnom mestu tu vrstu opuštenosti. Odmah uklavirim atmosferu ali i duge aspekte sličnosti ako ne baš identičnosti. Nisam obraćala pažnju na upućene poglede, birane reči, dodire i ne daj bože uzvraćenosti istih prethodno navedenih. Što ne znači da sam se ponašala razuzdano već opušteno u svom i sa svojim svetom nekih drugih vrednosti. Ovde, mislim na mentalne, duhovne i intelektualne i/ili sličnosti. Tačan i nepogrešiv osećaj.

Labrisice, na koju sam sinoć naletela ili još tačnije koja me zamalo nije oborila? Sreća da si izlazila a ja ulazila, inače bih još sinoć saznala a ovako ni moji prijatelji nisu sigurni. Mudro ćutiš jer sad znaš autora koji obično preterano s... kad piše. Mišljenja sam da nije aktivistkinja koliko je meni poznato. U svakom slučaju kad se budemo upoznale onda ćemo biti i sigurne. Sad mi je žao što smo zbog nekoliko minuta i sudara, propustile da se upoznamo jer sigurno bih ti prišla da si ostala. Očigledno da je svet mali.

Dok smo sedeli, pričali i pijuckali svi, svako svoje piće, započe neko na temu kriza srednjih godina. Gospode, od nas jedno trećina prisutnih baš u tim godinama. Za svaki slučaj još jednom osmotrim i utvrdim činjenično stanje. Da, to je to. Mislim se samo s....... Kod mene će nastupiti "to", kad budem imala 70 godina. Svašta, mogu staviti ruku u vatru ili na neko drugo manje bolno mesto. Rizik uvek postoji, zar ne?

Počelo je od ponašanja na javnom mestu, završilo zbog straha od diskriminacije. Baš me zanima kako da se izborim sa svuda prisutnom diskriminacijom? Skoro svi ZAKONI ako i ne svih 100% napisanih, uz ono ponašanje okoline je već dovoljno samo po sebi da i najvećeg flegmatika izbaci iz koloseka. Evo, zašto film DECA SU DOBRO svrstavaju u komediju? Zbog toga što je tako svarljivije, dakle lako se guta. Možeš misliti, dve lezbejke samo po sebi komedija, to već pije vodu! Tako je bezbolnije, ali ko sam ja da tako sudim? Kritika je rekla komedija, moj problem što ne znam šta je komedija ili još manje šta sve može postati komedija. Ovo, fol nije komedija mislim, diskriminacija?! Sinoć nisam bila opterećena da li će neko "pametan", prišiti bilo kakvu etiketu bilo kome samo zbog mog prisustva ili poznanstva sa istima. Opterećuje, moram da razmišljam, terate me da branim od vaših gluposti i lažnih konstrukcija i objašnjavam, da svuda imam poznanike i prijatelje različite seksualne, verske i nacionalne pripadnosti. Kako ovo sad da tumačim? Ulaze u takve aspekte privatnih života da je to već pitanje za mnogo dublju analizu. Ne mogu da shvatim, sutra, prekosutra, za mesec ili dva, nije bitno kad budem u vezi moram kriti?! Mislim, moji strejt slepi od očiju "prijatelji", svaki dan je vaš dan, za ovo ili ono, zbog toga, ovoga ili onoga. Olabavite, oslobodite nas pritiska bar vi ako ste prijatelji, sa ostalima ću lakše bar, tako mislim...

I, kad već čačkaju mečku! Šta glupost kriza srednjih godina, kriziramo svi ali od nedostatka seksa a ne od viška godina!!! Izvinjavam se svim LGBT osobama, koje se osećaju prozvanim ako će vam biti lakše i ja sam tu sa vama. Mada, bilo bi mi draže da nije ovo "problem" broj 1. Dakle, ovaj problem moramo rešiti, svaki problem se da rešiti. KAKO?! Znači, kad vas startuje vama zanimljiva osoba sam stotinku pre vas, to nije kriza srednjih godina već nedovoljno hrabrosti (čitaj: muda), da se uhvatite u klinč. To je to! Nema više razmišljanja, hvataj prvi voz i uleći ali zajedno sa njom/njim. Hvala bogu, kod nas je normalno da vozovi kasne. Tako dobijamo vreme da se sredimo sami sa sobom i da shvatimo! To se ipak, sada i nama dešava. Na primer, ja bih na bezazleni a osvežavajući test. Pićence (ne bi trebalo preterivati) i obavezno čokolada u neograničenim dozama. Sve vreme bih bila neodoljivo šarmantna, ma bila bih svašta jer ne smem zaboraviti da je profecionalac i da je u blagoj prednosti na mene, uspela je da me preduhitri. U suprotnom ohrabrivala bih je sve vreme i tu preporučujem već 2-3 pića i naravno da se kupi fabrika za proizvodnju čokolade. Onda, već je krajnje vreme, stiže i voz, ulećemo zajedno i puštamo mašti na volju. Ha, kriza srednjih godina, drage moje možda ali u sledećem životu. Sve svoje stotinke života sčepajte i samo ih na ovaj "dozvoljeni" način raspičkajte. Konačno da i IMPERIJA uzvrati udarac!

Piše: Tatjana Verle

понедељак, 28. фебруар 2011.

Tromih koraka

Oblih joj brda, planina oštrih
Gore pa dole, dole pa gore
Prstića vlažnih sporo se krećem
Kišnih joj šuma, dolina puna
Počeh polako, onda sve brže
S' brežuljka lagano u ambis tamni
U stalnoj borbi, dana i noći
Sumrak se stvara, prodire nežno
Kroz krik se čedna zora rađa
Tromih koraka ponovo kretoh
Kroz olujni oblak, vetar sve nosi
Gore pa dole, dole pa gore
Korak ubrzah ne mogu brže
Jer poče da kiši.....
 
Piše: Tatjana Verle
 

Da, uzimam te za ženu


Hoćeš da nas vide kako se držimo za ruke?
Budi spremna da mnogo odgovora daš!
Hoćeš da svi saznaju za nas?
Budi spremna da naše strpljenje staviš na tuđi dlan!
 
Da li me želiš uzdrhtalu od požude?
Da li me želiš u mračnim lavirintima života?
Moramo biti iskrene sa našim sestrama.
Moramo biti lukave sa "našom braćom."
 
Da li uopšte znaš šta hoćeš?!
Da li još uvek sve ovo želiš?!
Da! Da, uzimam te za ženu!
Da! Da, uzimam te za ženu!

Piše: Tatjana Verle
 
     

Beograde, mirno spavaj

27. februar ne mogu da spavam, pokrivam Maju i opet tvrdoglavo pokušavam nešto da smislim. Samo sam uspela da se iznerviram dodatno i da probudim Maju. Mislila sam gotovo, počeće da besni međutim, sela je pored mene zapalila cigaretu, uzela gutljaj kafe i počela priču kao da sam sad ušla u stan. Zamisli, nisam stigla nešto da ti ispričam, mislila sam da se prvo šali ali onda shvatih da ona najozbiljnije priča priču. Sećaš se kad smo bili na Hvaru 86 zamisli danas sretnem društvo iz Alohe!!! Pozdravili su te puno i da znaš hoće sutra da idemo na piće. Ali glavni fazon je bio što su rekli za vas dvoje (mislili su na mog druga i mene) da više ljubavnika imate van Srbije, nego u Srbiji. Fazon godine je bio kad je to pričala J. i onda pitala T. da li je to istina a ova mrtva hladna reče: "Zar ti ne znaš za tu priču poj..... su pola Jugoslavije!" Ha, haaaaaa, ne mogu da verujem znači zato Beograd noćas mirno spava. 

Piše: Tatjana Verle


Razgovori koji su nas spojili još više

26. februar usledili maratonski razgovori, prekidani gledanjem filmova. Koliko dugo već nismo spavali? Tako je svake godine i to smo mi. Dok smo Maja i ja pravile tople sendviče, primetih da se vodi žučna rasprava za okruglim stolom u vezi običaja. Htela sam da se umešam i kažem na tu temu nešto pametno, kad mi prstom zapreti Maja da ćutim. Sreća da su to svi primetili, tako da je tema odmah skinuta sa dnevnog reda. Obrni okreni seks, tu smo tek jedni drugima držali predavanja. Kompromis nekad čuda stvara, samo sam predložila da svako izabere po jednu oblast. Predlog je usvojen jednoglasno, opozicija se nije ovog puta bunila. Uglavnom, pokupi se opozicija u muškom sastavu i ostavi ženski deo. Ostanemo nas četiri, super sad počinju opušteni razgovori. Tako sam zamislila a desilo se nešto sasvim drugo. Između redova naslutim da ipak nešto užasno muči T. posle žešćeg mučenja konačno shvatim u čemu je problem. Po prirodi stvari i nekom sledu događaja, znam kako žene reaguju kad su tužne, većina. Tačno sam znala kako će J. reagovati na ovaj njihov problem i da će bez obzira na svoje godine pokazati neverovatnu zrelost i trezvenost. Tu noć sam pomislila bezbroj puta, koliko žena može voleti ženu i koliko sebe žrtvovati. Obe su bile spremne na to, nisam mogla da zamislim tu varijantu kao rešenje. Posao i papire je dobila T. ali J. ne može da dobije. Sve kombinacije su probale i nisu uspele. Da li su probale baš sve? Onda je nastupilo predavanje i otrežnjenje šta gubi T. ako odustane i to od J. samo sam poželela u sebi da niko ne bude u takvoj situaciji. 
Sinoć su svi bili neraspoloženi, ponovo sam razgovarala sa T. ovog puta vrlo direktno a za sve što je usledilo zahvaljujem srećnom spletu okolnosti. Razmišljala sam kako da izbacim u prvi plan racionalnost. Onda je T. molila da nju podržim i da pokušam da smirim J. Ono što je svojstveno tako ženama i opšte poznato, da uvek misle da su zbog nečega krive ili da pokušaju izbaciti u prvi plan taj osećaj krivice. Znaš, J. ima jedna priča o istini i sad tebi da pomognem... Pitala sam pre mnogo godina oca za savet u vezi jednog događaja, tada sam radila kao reporter. Kada me saslušao rekao je: "Koliko ljudi toliko istina, toliko verzija ali kada se bolje razmisli to su uvek dva izbora. Borba između dva diva, mozga i srca. Istina se teže podnosi od laži. Istina je teško svarljiva hrana, za nju je potreban jak stomak. Laž svakoga pre ili kasnije proguta i ona je lako svarljiva hrana, što znači brzo se i izbacuje."

Pitala sam se posle toga, koja je to pravda u životu? Od istine pola reći a pola zadržati u sebi da bi te neko razumeo ili voleo jer je za istinu potrebno vreme. Kasnije sam shvatila da tako jeste u životu i mnogo sam se razočarala. Naravno, nisam poslušala očev indirektni mudri odgovor i normalno, nisam se ni ni usrećila. Mislila sam da moj otac negde greši, samo znam da još uvek čekam neka druga vremena. Možda, hrabrosti i viteštva ili možda časti i dostojanstva.

Piše: Tatjana Verle

Milice moja, pazi na sočiva

Kao da nisam sama, slušam Dženis i znam da je pogrešan izbor danas, sada. Svuda sneg, pogledah sebe u retrovizor sa sve cvikama koji se bore protiv zamrle i ravnodušene beline i nasmejah se sebi. Možda, bih trebala nešto ipak o FEST-u?! Ne, danas su bitnije T. i J. i njihova ljubav. Mogla sam sve ovo otkucati i u Beogradu, ali sam želela da budem sama i da još jednom premotam film. Ništa me nisu pitali, čak je na samom polasku jutros odustala i J. Poslednjih 20 i kusur godina, gledam i slušam iste ili slične priče, samo su druga lica, imena i naravno neke druge zemlje za život. Nismo svi isti, kad sam mogla i htela nisam, mogu i sad ali neću. Kad su one u pitanju, znam samo da moraju a pravog rešenja skoro i da nema. Jer njih su dve i trebalo bi da budu zajedno, zar ne?! Ništa nisam ulepšala, nema potrebe mi smo prelepi i naš veseli svet. Namerno izbačeni iz priče svi ekonomski i politički komentari, imena i inicijali namerno nisu menjani! Naravno, moram krenuti od početka. 

25. februar kreće trupa LG za Beograd. I, kad je sve super vožnja po Beogradu zna biti stresna, bar meni. Znala sam, opet su mi uvalili da vozim. Dok pokušavam da parkiram ponovo u sebi izgovaram obećanje dato Maji i momcima. Vidim je kako stoji na terasi i nestrpljivo maše da požurim. Nemoj se glasno smejati i pričati, nemoj odmah naskakati?! Samo mi nije rečeno na koga! Hoće stvarno da to jednom sve i uradim. Konačno je sve pod kontrolom. Dok sam grlila Maju, osetim da me neko posmatra. Usledio je moj blagi okret i ugledah T. i predivnu devojku pored nje. To je sigurno J. Primetila sam da se približila na korak, dok sam se pozdravljala sa T. Odjednom se nađoh između njih dve i Maje koja je pokušavala da mi nešto objasni.

- Milice moja, pazi na sočiva - sa strane poče družina da komentariše moje širom otvorene oči.

Mislim se, samo vi lajte ali karavani i dalje prolaze, uz blagu upadicu da su sočiva katapultirana na prvi pogled u prvoj stotinki sekunde. Znam, da više sa njih dve nisam skidala pogled. Zaljubljenost je tako moćna i predivna, tačno smo to svi videli. Nisam mnogo pričala te večeri, više sam bila odsutna. Međutim, uživala sam posmatrajući njih dve i sudar dva potpuno različita intelektualna, mentalna, duhovna i emotivna vodopada. Tako varljivo različite a iste, kakav spoj, koja energija... Na svaki njihov međusobni fizički kontak, iznova je mene podilazilo neobično strujanje niz kičmu. Nisam primetila razliku u godinama, ma ništa više nisam videla sem njih dve. Tačno znam da prepoznam taj osećaj ispunjenosti i sreće, taj tajni predivni govor tela. Kasnije, te večeri kada sam pričala sa Majom, shvatih da je i ona primetila taj savršen spoj njih dve. Posle samo nekoliko časova usledilo je surovo "otrežnjenje", koje me vratilo u ovo sivilo, ništavilo lažne nametnute duhovnosti, ekonomskog "napretka" i desetak mojih prijatelja koji su u poslednjih godinu dana ostali bez posla. Koliko je mojih prijatelja otišlo trbuhom za kruhom?! Tačno znam koliko je njih zbog toga patilo, koliko je njih bilo i ostalo razdvojeno i nikad više spojeno sa partnerima.

Piše: Tatjana Verle