Pismo

Na početku mi je svet bio hladan, nepristupačan i sve mi je bilo tužno,
do onog trena kad upoznah tebe.
Odjednom sve bi kristalno jasno. Ta igra izmedju nas, kao senke bez reči.
Zanimljiva igra koju ni ti,a ni ja ne umemo igrati.
Svaki mi dan prolazi u iščekivanju tebe. Čekam da mi pokloniš pogled, osmeh,
da mi pokloniš svoju blizinu.
U tom iščekivanju se mešaju sni u javi.
Veče puno snova i dan jedno novo nadanje.Vuče me svetlost tvoga oka,
neopipljiva misao.
Mi smo harmonična celina jednog druženja i tajanstvene ljubavi.
Posle bezazlenog drugarskog poljupca,shvatile smo istinu.
Zaposela si svaki deo mene i moje duše. Kad bi mogla samo na jedan
trenutak da dodirneš moje vidike i shvatiš da ljubav nije rezervisana samo
izmedju muskarca i žene.
Ljubav dolazi iznenada iz dubine, sasvim neočekivano i ne zna za pol.
Posle ovog pisma, možda češ me prosuti i razbacati kao pepeo po prašnjavom putu.
Postala sam okovana ovom neobičnom ljubavlju, opsednuta tvojom,
kako spoljašnjom još više unutrašnjom lepotom.
Ostvarimo nešto lepo, nešto samo izmedju mene i tebe.
Pokloniću ti svu pažnju ovog sveta, jer žena je srećna kada je voljena,
a ja ću te voleti.
Niko osim nas ne mora znati, a ti odluči da li ćeš mi srce dati.
                             

Zauvek tvoj pesnik

Piše: Frida