Sećanje

Svetiljka tajanstvenosti
prelama iskru čeznje
u čijem trenu se nalazi
tvoj lik

Piše: Frida

Saveznik

Zvezdo malena saveznik mi budi
i pitaj je da li spava
i šta lepo sanja

Pitaj je ti, mozda će tebi odgovor dati,
s tobom pričati i tebe mislima zvati,
mozda će tebe pogledom grejati,
mozda će tebi pevati

Ja ću za nju stihove pisati
i ako znam da ih ona neće čitati,
ja ću ipak sretna biti sto ću s tobom
tajnu podeliti

Piše: Frida

Poklon

Poklonila bih ti oblak plavi,
spustila ga u oči tvoje,
uhvatila dugu da se po oblaku
prelamaju sve njene boje

Napravila bih ti postelju od
poljskog cveća da u njoj s tobom
počiva tvoja sreća

Prosula bih celo polje zrelog žita
po tvojoj kosi, samo kad bih znala
da će duša tvoja, malu uspomenu
na mene da nosi

Piše: Frida

TE AMO

Ležim u sutonu na toplom pesku i slušam pesmu talasa.
Iz daleka do mene dopiru umilni zvuci pesme mediterana.
Lepo mi je, opuštena sam i osećam slobodu.
Nisam čula korake kroz vodu, ali osetih užaren pogled, na svome telu.
Ko to daje sebi slobodu da uznemiri moje biće?
Otvaram oči.
Ti stojiš, smešiš se, lepa ko crna boginja, doneta pučinom.
Oči ti sjaje pa ne znam da li se možda neka zvezda sa neba skotrljala i nestala
u tvojim zenicama.
Ne pomeram se.
Bojim se, ako se pomerim nestaćeš sa novim talasom što ga šalju daljine.
Šapućeš nešto, a ja ne razumem.
Ponovo sklapam oči, skupljam svu snagu da mogu pogledati te divne, sjajne oči.
Ustajem nema te...
Da li ja to opet sanjam? Misli se roje, čega li se sada boje.
Nazirem kroz svetlo meseca, ispisano stoji TE AMO...
Sretna sam, na obali čekam dan, da vidim da li je bio san ili na pesku i dalje
stoji TE AMO.

Piše: Frida