Rođena sam i odrasla u intelektualnoj i liberalnoj strejt porodici. Voljena, mažena i pažena, ali ne i razmažena. Okruženje je takođe bilo strejt, dok se nisam jasno i glasno u punom sjaju svoje jezičine, deklarisala kao lezbejka. Tada sam postala "omiljena" crna ovca rodbine, kod nekih pre a kod nekih kasnije! Nije to bitno, već nešto sasvim drugo i to nešto drugo, me polako ali sigurno, sve više i više melje.
Uvek sam se trudila da budem pristojna, nikad nisam nekoga namerno iritirala, živiš u strejt okolini i moraš da otvoriš bezbroj očiju. Nisam imala zbog svoje seksualne orijentacije probleme, ali zašto!? Sigurno ne, zato što me znaju skoro svi, ili zbog moje porodice, ili zbog svega ostalog što ide uz mene, ne, ne i ne, nešto je sasvim drugo u pitanju. Moje ponašanje ali to ponašanje i donosi, sve ostale emotivne čvorove koji žestoko, moj život čine vrlo teškim i teskobnim.
Pričati viceve i šaliti se na račun svoje seksualnosti, to tako liči na mene ali je još zanimljivije, da su to prisutni uvek prihvatali kroz smeh. Lako je licemerima, šta da sam krenula po njima, da li bi se i tada smejali? Ne, sigurno bih osetila na svojoj koži, svu moguću netrpeljivost i mržnju. Nikada nisam druge osobe dovodila u nezgodne položaje i sumnje, tipa : " Da li se ona to meni nabacuje ili udvara, itd..."! Strogo sam pazila na svaku reč, rečenicu, kontrolisala pokrete i poglede, pažljivo komentarisala a o komplimentima, bolje da ćutim. Na radnom mestu sam prema svima bila ista, jednostavno za sve bezopasna. Naravno, samo sam svoju "bezopasnost" morala žestoko da kontrolišem, vremenom sazrela je u ne baš prijatnu samokontrolu. Često sam morala, bravurozno da odglumim nezainteresovanost i hladnu kučku na nepristojne provokacije i ne baš prijatna pitanja. Nekad sam te situacije rešavala kroz duhovite dvosmislene odgovore, znam samo da su se nekoliko puta ujeli za jezik i da nisu ponavljali greške... Dakle, nije bilo nikad "problema"!
Na svaki poziv, bilo da je strejt ili gej žurka, idem, ali samo kod prijatelja, jer ja sam njihova pričalica, veseljak, poeta, emotivac, klovn, rame za plakanje, to je samo naša Tanja. E, ta naša Tanja, polako ali sigurno, počela je sve više i više da se povlači i sklanja. Ponašanje je i dalje više nego pristojno, kosa i dalje kratka, tetovaže tamo gde su i bile, sportski tip, nasmejana, svašta zna a još više ume, samo samu sebe više nerazume. Gej družina me gleda drugim prepoznatljivim očima, mi se razumemo. Kada sam sa njima, nisam ćutljiva, čak vrlo lajava znam biti, ali ona prokleta samokontrola i tu mesta sebi nađe. Dozvoljavam da me zaskače devojka, dok sedim pijuckam piće i zabavljam sve oko sebe, sem sebe! Koliko sam puta htela isto to da uradim ili uzvratim, ali opušteno, svi se zezamo, nije baš tako! Koliko sam šansi propustila, koliko puta pogrešila, ne, mene definitivno za nos i to žešće treba povući. To sve zbunjuje moje gej prijatelje, jer to nisam ja, nisam nesigurna a još manje vezana u mornarski čvor, možda šeprtljasta ali hrabro šeprtljasta.
Nemam hrabrosti, da dođem u Labris (nije smešno, više je tužno), mogu zamisliti samo, toliko devojaka i moje srce a ja kao kuliram u svom stilu, strašno, samo snimiti i onda pustiti da se gleda. Školski primer, samokontrole i pristojnosti, ali one koja odmah otkrije šeprtlju. Još da naletim na strejt devojku a verovatnoća uvek postoji, izvinjavala bih se letnji dan do podne a da me neko pita za razlog, nemam pojma! Crvenim, bledim, zelenim, nebo zatvori se a crna zemljo otvori se! Toliko se zapetljam, bez ikakvog razloga a onda samo gledam, da pobegnem sa mesta "zločina".
Iskustvo, intuicija, govor tela i emotivnost, uvek opominju i daju znak da donosim pogrešnu odluku, da grešim a i dalje grešim. Strašno je kad tigricu vežete i kad je u kavezu, još strašnije, kad joj se nametne samokontrola lažnog morala većine i tako godinama, godinama... Svega sam na svu sreću svesna a ovde formula pristojnosti i samokontrole, vodi direktno u propast i poraze. Zbog toga sam vidljiva u tami okova, neizdrživi emotivni čvor koji sama moram rešiti. Dakle, predstoji mi vrlo ozbiljan razgovor, koji ću morati obaviti sama sa sobom. Ovo tigrica sebi ne može i ne sme da dozvoli takav luksuz, ljubav se dešava u slobodi bez nametnutih i pogrešnih "pristojnosti". Uostalom, nikad nisam za sebe mislila da sam crna ovca.
Piše: Tatjana Verle
