Slučajnost nije sigurno

Znam kako mladost može da voli
i znam spremnost takvog života da živi.

Osećam se nelagodno i neprilagođeno,
dok razmišljam o tvojoj žudnji u noći.

Sigurna sam da nas neće podići,
već umoriti nakon više časova drame.

Bez vrhunca, suze u tišini noći
uz svaki bol, koji ima svoj oblik.

Mogu i želim da spasem, tvoju mladost
i da shvatiš, život nije puki juriš strasti.

Kad sam upravo bila tvojih godina,
u beznadnom strpljenju, shvatih brzinu života.

Besmislene pobede i porazi nas samih,
stigoh do novog poraza, tvoje mladosti.

Plači i lomi i ruši temelje hrabrosti,
to jedino sme da ti dozvoli moja ljubav.

Mladosti, najlomnija u slatko-gorkim suzama,
ti si dete pesme i ostavljaš taj ukus u ustima.

Ti si slučajnost mojih godina i gluposti,
opterećenih moralnim obavezama.

Znaš da u obasjanom srcu nema mesta
za upornom bezobzirnošću ljudske maske.

Zbog takvih oko nas ludim a prokleto srce
ne prestaje da se trza i grči i bori.

Moje godine veruju tvojoj mladosti
i kad kažeš, da ti verujem sve što mi kažeš.

Skote, sve je jednostavno, strahovito te mrzim
a učila si me da u životu nije ništa slučajno.

Tačno, dokaz da sam bila u pravu,
već si naučila prvu lekciju života.

Piše: Tatjana Verle