TE AMO

Ležim u sutonu na toplom pesku i slušam pesmu talasa.
Iz daleka do mene dopiru umilni zvuci pesme mediterana.
Lepo mi je, opuštena sam i osećam slobodu.
Nisam čula korake kroz vodu, ali osetih užaren pogled, na svome telu.
Ko to daje sebi slobodu da uznemiri moje biće?
Otvaram oči.
Ti stojiš, smešiš se, lepa ko crna boginja, doneta pučinom.
Oči ti sjaje pa ne znam da li se možda neka zvezda sa neba skotrljala i nestala
u tvojim zenicama.
Ne pomeram se.
Bojim se, ako se pomerim nestaćeš sa novim talasom što ga šalju daljine.
Šapućeš nešto, a ja ne razumem.
Ponovo sklapam oči, skupljam svu snagu da mogu pogledati te divne, sjajne oči.
Ustajem nema te...
Da li ja to opet sanjam? Misli se roje, čega li se sada boje.
Nazirem kroz svetlo meseca, ispisano stoji TE AMO...
Sretna sam, na obali čekam dan, da vidim da li je bio san ili na pesku i dalje
stoji TE AMO.

Piše: Frida