Tako je juče mama rekla mojoj sestri, dok sam diktirala jednu pesmu. Nije ni svesna koliko je u pravu. Dobro poznati osećaj drage moje, kad ste sigurne u ishod a da zapravo ništa još nije ni započelo. Kao što sigurno znate datum svog rođenja, ili koliko imate kilograma ili godina (mada nećete da priznate), ili nepobitnu činjenicu da su sve lezbejke neodoljivo duhovite. Što volim reč lezbejka, nisam od onih kojima smeta ili je se stide. Reč kao i svaka druga reč, riba, ružičasta, emotivac ili kučka. Nikad mi nije bilo neprijatno da izgovorim još manje da napišem.
Kratak dogovor i mesto gde ćemo se naći sa klapom iz Beograda. Skoro nisam osećala na javnom mestu tu vrstu opuštenosti. Odmah uklavirim atmosferu ali i duge aspekte sličnosti ako ne baš identičnosti. Nisam obraćala pažnju na upućene poglede, birane reči, dodire i ne daj bože uzvraćenosti istih prethodno navedenih. Što ne znači da sam se ponašala razuzdano već opušteno u svom i sa svojim svetom nekih drugih vrednosti. Ovde, mislim na mentalne, duhovne i intelektualne i/ili sličnosti. Tačan i nepogrešiv osećaj.
Labrisice, na koju sam sinoć naletela ili još tačnije koja me zamalo nije oborila? Sreća da si izlazila a ja ulazila, inače bih još sinoć saznala a ovako ni moji prijatelji nisu sigurni. Mudro ćutiš jer sad znaš autora koji obično preterano s... kad piše. Mišljenja sam da nije aktivistkinja koliko je meni poznato. U svakom slučaju kad se budemo upoznale onda ćemo biti i sigurne. Sad mi je žao što smo zbog nekoliko minuta i sudara, propustile da se upoznamo jer sigurno bih ti prišla da si ostala. Očigledno da je svet mali.
Dok smo sedeli, pričali i pijuckali svi, svako svoje piće, započe neko na temu kriza srednjih godina. Gospode, od nas jedno trećina prisutnih baš u tim godinama. Za svaki slučaj još jednom osmotrim i utvrdim činjenično stanje. Da, to je to. Mislim se samo s....... Kod mene će nastupiti "to", kad budem imala 70 godina. Svašta, mogu staviti ruku u vatru ili na neko drugo manje bolno mesto. Rizik uvek postoji, zar ne?
Počelo je od ponašanja na javnom mestu, završilo zbog straha od diskriminacije. Baš me zanima kako da se izborim sa svuda prisutnom diskriminacijom? Skoro svi ZAKONI ako i ne svih 100% napisanih, uz ono ponašanje okoline je već dovoljno samo po sebi da i najvećeg flegmatika izbaci iz koloseka. Evo, zašto film DECA SU DOBRO svrstavaju u komediju? Zbog toga što je tako svarljivije, dakle lako se guta. Možeš misliti, dve lezbejke samo po sebi komedija, to već pije vodu! Tako je bezbolnije, ali ko sam ja da tako sudim? Kritika je rekla komedija, moj problem što ne znam šta je komedija ili još manje šta sve može postati komedija. Ovo, fol nije komedija mislim, diskriminacija?! Sinoć nisam bila opterećena da li će neko "pametan", prišiti bilo kakvu etiketu bilo kome samo zbog mog prisustva ili poznanstva sa istima. Opterećuje, moram da razmišljam, terate me da branim od vaših gluposti i lažnih konstrukcija i objašnjavam, da svuda imam poznanike i prijatelje različite seksualne, verske i nacionalne pripadnosti. Kako ovo sad da tumačim? Ulaze u takve aspekte privatnih života da je to već pitanje za mnogo dublju analizu. Ne mogu da shvatim, sutra, prekosutra, za mesec ili dva, nije bitno kad budem u vezi moram kriti?! Mislim, moji strejt slepi od očiju "prijatelji", svaki dan je vaš dan, za ovo ili ono, zbog toga, ovoga ili onoga. Olabavite, oslobodite nas pritiska bar vi ako ste prijatelji, sa ostalima ću lakše bar, tako mislim...
I, kad već čačkaju mečku! Šta glupost kriza srednjih godina, kriziramo svi ali od nedostatka seksa a ne od viška godina!!! Izvinjavam se svim LGBT osobama, koje se osećaju prozvanim ako će vam biti lakše i ja sam tu sa vama. Mada, bilo bi mi draže da nije ovo "problem" broj 1. Dakle, ovaj problem moramo rešiti, svaki problem se da rešiti. KAKO?! Znači, kad vas startuje vama zanimljiva osoba sam stotinku pre vas, to nije kriza srednjih godina već nedovoljno hrabrosti (čitaj: muda), da se uhvatite u klinč. To je to! Nema više razmišljanja, hvataj prvi voz i uleći ali zajedno sa njom/njim. Hvala bogu, kod nas je normalno da vozovi kasne. Tako dobijamo vreme da se sredimo sami sa sobom i da shvatimo! To se ipak, sada i nama dešava. Na primer, ja bih na bezazleni a osvežavajući test. Pićence (ne bi trebalo preterivati) i obavezno čokolada u neograničenim dozama. Sve vreme bih bila neodoljivo šarmantna, ma bila bih svašta jer ne smem zaboraviti da je profecionalac i da je u blagoj prednosti na mene, uspela je da me preduhitri. U suprotnom ohrabrivala bih je sve vreme i tu preporučujem već 2-3 pića i naravno da se kupi fabrika za proizvodnju čokolade. Onda, već je krajnje vreme, stiže i voz, ulećemo zajedno i puštamo mašti na volju. Ha, kriza srednjih godina, drage moje možda ali u sledećem životu. Sve svoje stotinke života sčepajte i samo ih na ovaj "dozvoljeni" način raspičkajte. Konačno da i IMPERIJA uzvrati udarac!
Piše: Tatjana Verle
Нема коментара:
Постави коментар