Oblih joj brda, planina oštrih
Gore pa dole, dole pa gore
Prstića vlažnih sporo se krećem
Kišnih joj šuma, dolina puna
Počeh polako, onda sve brže
S' brežuljka lagano u ambis tamni
U stalnoj borbi, dana i noći
Sumrak se stvara, prodire nežno
Kroz krik se čedna zora rađa
Tromih koraka ponovo kretoh
Kroz olujni oblak, vetar sve nosi
Gore pa dole, dole pa gore
Korak ubrzah ne mogu brže
Jer poče da kiši.....
Piše: Tatjana Verle
Нема коментара:
Постави коментар