Kao da nisam sama, slušam Dženis i znam da je pogrešan izbor danas, sada. Svuda sneg, pogledah sebe u retrovizor sa sve cvikama koji se bore protiv zamrle i ravnodušene beline i nasmejah se sebi. Možda, bih trebala nešto ipak o FEST-u?! Ne, danas su bitnije T. i J. i njihova ljubav. Mogla sam sve ovo otkucati i u Beogradu, ali sam želela da budem sama i da još jednom premotam film. Ništa me nisu pitali, čak je na samom polasku jutros odustala i J. Poslednjih 20 i kusur godina, gledam i slušam iste ili slične priče, samo su druga lica, imena i naravno neke druge zemlje za život. Nismo svi isti, kad sam mogla i htela nisam, mogu i sad ali neću. Kad su one u pitanju, znam samo da moraju a pravog rešenja skoro i da nema. Jer njih su dve i trebalo bi da budu zajedno, zar ne?! Ništa nisam ulepšala, nema potrebe mi smo prelepi i naš veseli svet. Namerno izbačeni iz priče svi ekonomski i politički komentari, imena i inicijali namerno nisu menjani! Naravno, moram krenuti od početka.
25. februar kreće trupa LG za Beograd. I, kad je sve super vožnja po Beogradu zna biti stresna, bar meni. Znala sam, opet su mi uvalili da vozim. Dok pokušavam da parkiram ponovo u sebi izgovaram obećanje dato Maji i momcima. Vidim je kako stoji na terasi i nestrpljivo maše da požurim. Nemoj se glasno smejati i pričati, nemoj odmah naskakati?! Samo mi nije rečeno na koga! Hoće stvarno da to jednom sve i uradim. Konačno je sve pod kontrolom. Dok sam grlila Maju, osetim da me neko posmatra. Usledio je moj blagi okret i ugledah T. i predivnu devojku pored nje. To je sigurno J. Primetila sam da se približila na korak, dok sam se pozdravljala sa T. Odjednom se nađoh između njih dve i Maje koja je pokušavala da mi nešto objasni.
- Milice moja, pazi na sočiva - sa strane poče družina da komentariše moje širom otvorene oči.
Mislim se, samo vi lajte ali karavani i dalje prolaze, uz blagu upadicu da su sočiva katapultirana na prvi pogled u prvoj stotinki sekunde. Znam, da više sa njih dve nisam skidala pogled. Zaljubljenost je tako moćna i predivna, tačno smo to svi videli. Nisam mnogo pričala te večeri, više sam bila odsutna. Međutim, uživala sam posmatrajući njih dve i sudar dva potpuno različita intelektualna, mentalna, duhovna i emotivna vodopada. Tako varljivo različite a iste, kakav spoj, koja energija... Na svaki njihov međusobni fizički kontak, iznova je mene podilazilo neobično strujanje niz kičmu. Nisam primetila razliku u godinama, ma ništa više nisam videla sem njih dve. Tačno znam da prepoznam taj osećaj ispunjenosti i sreće, taj tajni predivni govor tela. Kasnije, te večeri kada sam pričala sa Majom, shvatih da je i ona primetila taj savršen spoj njih dve. Posle samo nekoliko časova usledilo je surovo "otrežnjenje", koje me vratilo u ovo sivilo, ništavilo lažne nametnute duhovnosti, ekonomskog "napretka" i desetak mojih prijatelja koji su u poslednjih godinu dana ostali bez posla. Koliko je mojih prijatelja otišlo trbuhom za kruhom?! Tačno znam koliko je njih zbog toga patilo, koliko je njih bilo i ostalo razdvojeno i nikad više spojeno sa partnerima.
Piše: Tatjana Verle
Нема коментара:
Постави коментар