Drage moje, pretrpela sam žestoku kritiku mojih prijatelja, jer sam vas ostavila u nedoumici a, možda i zbunjenosti. Nije mi to bila namera i sada ispravljam grešku. Elem, o čemu se radi. Znam, već sad ko nastavi da čita doživeće blagi nadrk. Ipak, dozvolite da objasnim, zbog onih koje su bile i ostale u nedoumici. Dakle, moja fizička građa je andro, poslednja provera u boksericama je još uvek a, tako će i ostati je pičorojka. Ponašanje džentlmensko a, mozak retkih (bar danas), sofisticiranih butch, soft butch srednjih zrelih prelepih godina. Iskreno, diže se i meni kosa na glavi od ovih podela, jer nikad nisam bila ukalupljena a, to ne volim ni drugima da radim. Ona šala da sam postala plišani meda je više zajebancija, ko razume shvatiće. Nisam klasična lezba i privlače me neobične lezbe. Ne volim folirantkinje i vikend lezbe, ali zato mi se gaydar fantastično popravio, najverovatnije sam samo trebala promeniti baterije?! Deficitne su butch žene mada, pored ovih mladih koje samo odeća čini takvim, nije ni čudo što femme žene "turaju" prst u usta. Moja krilatica je uvek bila :" Neke žene nisu vredne odlaganja a, neke nisu vredne ulaganja!" Nikad nisam bila od onih plašljivih pizdulja, koje kontrolišu šta osećaju i prema kome, ali zato sam morala da kontrolišem šta ću i kako ću da ih ispoštujem i prema njima da ostanem džentlmen. Naravno, znam da pijem, pušim, psujem, pokazujem dupli srednji prst ali uvek ostajem džentlmen. Moje samopouzdanje nijedna žena ne treba da bilduje! Psihički sam opuštena a, fizički više nego zategnuta. Drage moje, devojke i žene svaka krajnja solucija je najlošiji mogući izbor, volite one koje su prave za vas a, ne za vaše prijateljice, drugarice i šta već znam. Moje žene su uvek bile neobične i posedovale su neku posebnost samo nama dvema znanu. A, sad u mom stilu, vežite se drage moje, danas polećemo!!!
Obratim povremeno pažnju na pornjavu (2-3 puta godišnje), i to je previše za moje i ovako osetljive oči! Pornjava u kojoj učestvuju dve lezbe, kuku lele! Prvo kad počnu da se skidaju, pa skidaju, skidaju (odem obavezno da skuvam troduplu kafu), vratim se one još obučene. Aman, žene koliko vam treba da svučete te tri krpice? E, onda kad vidim nokte, na kojima bi pozavideli svi nojevi iz Australije! Onda, kreće ono čuveno šta sad? Jer, tu su na njima i potpetice cirka 12-15cm, koje mogu u "mlakoj" akciji izbiti oko ili oguliti lakat iliti koleno! Kad stignu i kad se sete da postoji tu i jezik onda se rasplačem. Definitivno, lezbe se pogubile i samo se sudaraju. A, to što se rasplačem, šta je tu čudno, plačem to nije sramota, nije sramota pokazati ranjivost! Mogu, samo pretpostaviti šta sve preživljava, ili tačnije šta (ne)preživljava "jadnica", očekujući taj orgazam što nikad doći neće. Eh, kakav bih snimila pornić, uh, letelo bi bre perje na sve strane, samo tako!!! Ko to gleda? Sigurno, pećinski ljudovi, pa sve bliže i bliže ekranu kreću ne bi li uleteli u šemu između dve "lezbe" a, onda bi ih naučili pameti sa sve razbijenom tintarom! Neka im je svima sa srećom, samo što dalje od moje kuće!!!
Pa, sad ta famozna masturbacija, hm... Što je oko masturbacije podignuta tolika peščana oluja? Normalna rabota kao i svaka druga. Mogu biti vrsna ljubavnica a, da negde omanem, ali zato je Ona tu da svojim pokretima usmeri i uputi. Nisam ni od onih kojima smeta da Ona masturbira a, i zašto bi? Nikad se zbog toga nisam osećala inferiorno ili bila besna, ovakva ili onakva. A, onda "ludost", nad "ludostima", čekam da padne mrak pa da vodim ljubav?! Dakle, ovde svima pao mrak, povremeno taj mrak razbuca tama, pa onda opet mrak, noć, onda podvučeno žutim, pardon ružičastim. Mogu uvek, danju, noću, po mraku, po svetlu, po kiši, po snegu... Znam, mislite da sam seksualni manijak, mislite vi šta hoćete i čekajte pomrčinu a, ja ću da uživam i da uživam i neću da živim u mraku! Koliko se sećam nije pesma :"Život u mraku", već "Život u ružičastom". Koliko je meni poznato to nema veze sa daltonizmom, već sa LBD (Lesbian Bed Death). E, baš to, možeš misliti, SMRT LEZBEJSKOG KREVETA, nije nego! Nikad se to meni nije desilo a, sve su mi veze bile duge, šta sad?! Mogu samo da zamislim koliko se sve seksamo i kad bi se iz tog seksanja rađala deca, naša prelepa planeta bi bila veoma prenaseljena!!!
Samo sam jednom doživela i to ne u klasičnom smislu LBD i to zato što sam bila "kažnjena". Moja divna žena, je vrlo decidno postavila uslov ili ribolov na sabljarke ili seks?! HM... Super nas dve na Kubi, koktelčići, muzikica, plivanje, bilijar, vožnja u oldtajmerima, šetnje... Hemingvejev čuveni bar, dnevnici, fotografije, izbledela i požutela pisma prijatelju Karlosu Horheu (mislim da su se njih dvojica žešće fircali). Tog mišljenja smo svi bili, jer fotografije ih tako ogoljuju a, tek slova ljubavi. Eto, naviru suze, nisam imuna na ljubav, nisam... Ali, sam u ribolov na sabljarke išla, iako je Ona kao i svaka jogunasta predstavnica svoga znaka Ovan, mislila da neću ići! Prijavilo sa nas 7-ro, brodovi super opremljeni, zaštita i priprema, hiljadu puta ponovljene i naučene, specijalne začkoljice i uz nas stari morski vukovi, koji su ulivali svojim znanjem strahopoštovanje. Noć pred ribolov nismo ni Ona, ni ja zaspale, bila je to duga noć i nekoliko pokušaja mojih da Njen, strah ublažim koliko sam mogla. Ustala sam veoma rano, istuširala sam se poljubila je i otišla na dok. Ostali su polako pristizali. Posle nekih 20-tak minuta, trči Ona samo ruši i ulete pravo u stolicu, namenjenu za mene. Naravno, ustala je i bila nemi posmatrač narednih 7-8 sati, ali sve vreme je bila nervozna i ne baš nežna prema meni. Bacali smo hranu i pripremali štapove specijalne izrade i izdržljivosti za sabljarke, kad počeše ajkule da nas prate a, onda i da kruže oko brodova. Bili smo na pučini i nije baš scena bila prijatna. Jedna manja se upecala i to baš na moj štap, levoruka sam mada, koristim obe ruke, i moram priznati da me dobro, ama baš dobro namučila, dok je nismo oslobodili. Sunce je peklo, sve više i više, posle nekih neuspelih pokušaja konačno zakači se i za moj štap sabljarka. Borbu sam sa sabljarkom vodila nekih 6 sati mada, su mi pomagali morski vukovi, iskreno se diveći mojoj snazi i strpljenju. Ona je sve bliže i bliže, i bliže prilazila meni. Konačno izvukli smo sabljarku i po svim propisima izmerili težinu, dužinu, peraja, rep, dužinu sablje... Taj dan svi smo bili uspešni i svako je mogao svoj trofej poneti sa sobom. Po povratku, zaustavili smo se na jednom koralnom grebenu, prepunom predivnih riba, tada sam prvi put videla i plivala pored limun ajkule, čak sam joj dodirnula i stomak i leđno peraje. Ostali smo nekih sat vremena a, onda se pojavila tigrasta. Bila sam blizu broda, jer je već svima javljeno da se penjemo na svoje brodove ili najbliže. Kad sam se osvrnula a, Ona na pola puta, uz to plašljiva i veoma spora. Navučemo nas troje peraja i maske i ponovo u tirkizni Atlantik. Nisam razmišljala, samo sam plivala a, onda je gurala ispred sebe. Ona uopšte nije bila svesna opasnosti i bolje, panika je opasna. Kada smo svi bili na sigurnom i posmatrali prekrasnu tigrastu, tek je onda shvatila šta se moglo sve izdogađati.
To veče, nisam jela ribu, to veče nisam jela ni ulovljenu sabljarku, to veče nisam mogla ništa da stavim u usta. Bila je ta sabljarka neustrašivi i nemilosrdni borac. Razmišljala sam o sebi kao o predatoru i nisam bila ponosna, mogla sam da je pustim, mogla sam da je pustim... Naravno, svaka je sabljarka ulovljena plaćena i neka, i tako i treba, morska "neman" i ja smo imale borbu, jedna je morala pobediti. Posle nekoliko pića, otišla sam da se istuširam i presvučem, samo sam želela da legnem i spavam. Dok sam stajala ispod mlaza vode, samo me Ona zagrli i priljubi se uz mene. Dušu mi je izvrnula zagrljajem! Ne znam koliko smo tako stajale ali mislim da je već hladna voda obe žešće tresla. Da, drage moje "kazna", je preinačena u nagradu i nikad više nisam doživela, bilo kakvu kaznu a, kamoli LBD o čemu samo čitam i pitam se gde nestade maštovitost, požuda, razuzdanost, ljubav, istraživanje divnog ženskog tela...
Piše: Tatjana Verle
