Najdraže moje

Zašto se tvoj stidljivi pogled,
već jednom ne zaustavi u
živahnom oku mom


Ja samo želim,da čistu kap,
jutarnje rose, položim na
usne tvoje, da me čvrsto
zagrliš i budeš sve,
najdraže moje


Piše: Frida

Ti kao more

Hoću da zagrlim talase mora,
nemirno kao tvoja kosa.
Želim da te upijem kao obris
tela, okupanim, poslednjim,
sunčevim sjajem.


Moram ti reći te vrele reči,
ustreptale u mojoj duši.
Kao da je u meni delić kosmosa
i ti po njemu jedriš...


Umesto onih vrelih reči,
što htedoh ti reći, samo izustih,
ne idi još, dodji da zagrlimo talase,
nemirnog mora.

Piše: Frida

Ljubav je u uvek ljubav

Mnogo pre nje sam katapultirala sebe iz ormana i kazala šta imam na temu svoje seksualne orijentacije. Mada sam bila svesna da okolina i društvo, ne pokazuje preveliko razumevanje za moju iskrenost i oslobođenje, da bih mogla zdravije da živim. Bile smo u ljubavnoj vezi već pune 3 godine, ali ona nije bila autovana. Za nas dve su znali, moji i nekolicina bliskih prijatelja i bar tu nije bilo nikakvih problema. Moja majka nije talasala, bila je cool kao i uvek, čak je i nekolicinu članova rodbine lukavo "smuvala" za "naše dobro", genijalno! Mada su nam svesrdno i pojedine moje sestre i braća u tome pomagali.

Međutim, moja devojka je bila suočena žešćim predrasudama i razumljivo da je krila da je lezbejka. Uvek je bila u nekom strahu, da će to neko otkriti ili zloupotrebiti protiv nje ili mene. A, onda nastupa teži deo, da će izgubiti vrlo važne osobe iz svog života i okruženja, društva i rodbine. Bilo mi je užasno teško, pitala sam se često a gde se u toj priči nalazim? Međutim, shvatila sam da je volim i da želim da budem sa njom, bez obzira na sve. Nikad je nisam požurivala, vršila pritisak ili prisiljavala, da konačno izađe iz ormana a znala sam da zbog toga pizdim i to žestoko kad sam sama. Znala sam da joj je zbog svega toga veoma neprijatno i da se duboko u sebi stidi a, da sve to utiče još više da bude u vrlo neprijatnom raskoraku. Znala je da sam odavno izašla i da sam u vezi toga veoma otvorena. Znala je da nemam ni većih problema, jer sam pristojna na javnim mestima (samo poludim kad osetim da obe hoćemo da eksplodiramo, ali onda taj problem rešavamo u četiri oka kao i svi). Privatno a, i lično moj coming out je bio više pozitivan nego negativan. Naravno, bilo je i teških momenata ali svega toga ima i bez autovanja, zar ne? Shvatila sam da je mnogo bolje da me ne vole zbog nečega što jesam, nego da me ne vole zbog lazne slike nečega što nisam. Na mene je ova filozofija uticala oslobađajuće, menjala me u najpozitivnijem smislu i počela sam da volim iz dana u dan sve više sebe.

Ona je bila od onih, koje bi trebalo da idu step by step, na kraju kad donese tu odluku i kaže, da to ne bude borba za opstanak, već normalan sled događaja, da od što više ljudi bude prihvaćena. Bila je svesna da će autovanjem biti otvorenija, opuštenija i da napokon, neće biti u strahu da ću jednog dana poslati sve u tri p.m. i samim tim i mene izgubiti. Naravno, to je smešno jer sam sa njom ostala do kraja. Kada se konačno autovala bile smo u ljubavnoj vezi već 4 godine, shvatile smo obe da počinje novo razdoblje u našem ljubavnom odnosu. Više nije osećala bol, nestabilnost, potisnuta osećanja, više nije bila u strahu da ću podići sidro i otploviti daleko od nje (nikad to nisam ni želela), više nije poricala ličnu emocionalnost. Kakvo olakšanje za obe, nismo više morale da glumimo a trebalo je istovremeno održavati i negovati kvalitetnu ljubavnu vezu. Znam samo da me ova ljubavna veza, naučila na suočavanje emocionalnih potreba i priznanja naše veze. Nije bilo lako, ovakve veze žestoko i nemilosrdno testiraju karaktere. Uče uzajamnom prilagođavanju, gde se javljaju različite želje i potrebe a treba očuvati vlastiti identitet i iskreni ljubavni odnos sa bliskom nam i jedinom devojkom.

Konačno, posle njenog autovanja a posle dobrih 9 meseci, usledio je poziv njene majke i sestre da dođemo na ručak. Na svu sreću, pojavio se i njen brat od strica sa suprugom a njih dvoje su zaista više nego cool. Majka je bila više nego ljubazna ali prilično odmerena ali sestra... Bila je na momente toliko neprijatna i nekulturna da sam na kraju i odreagovala. Posle 3 sata zajedljivih i neprimerenih komentara, uzeh stvari u svoje ruke, tek da se zna ko pije a ko vodu nosi! Koliko je meni poznato tvoja sestra a moja ljubav nije ništa priznala. Priznaje se greh i greška a nas dve nismo ni greh ni greška! Da li to znači da moramo, sad svi da se izvinjavamo tebi, što nemamo istu boju očiju kao ti?! Nisam ni tebe pitala da li si strejt, niti me interesuje, ali podrazumeva se da si ti "normalna", za razliku od mene! Koliko vidim to ti piše na čelu: "Ja sam licemer i homofob i za tu firmu radim." Očigledno, da takvoj protivnici naše veze, mogu još samo reći: "Za razliku od tebe, znam šta govorim, znam šta radum, znam šta osećam i znam koga volim, dok ti za sve ovo nemaš pojma i blage veze!" Naravno, ako si volela sestru pre 9 meseci, zašto je sad preko noći ne voliš? Kako sam se osećala moćno , kako mi je prijala ruka na mojim leđima i podrška ostalih... A, onda pred svima poljubac ha, moja devojka hrabra devojka. Njena sestra više nikad nije započela ništa a ni slično, na temu nas dve. A, nas dve smo bile zajedno punih 9 godina ljubavi. Žao mi je što se to sve tragično završilo.

Drage moje, jebeš ponos kad volim dala bih i svoj život, jer stvarno verujem u ljubav. Nerviram se što ljubav nije materijalna, što nije opipljiva kao telo, moja bi bila veličine Jupitera. Dosezala bi do najdubljih Pacifičkih dubina, bila bi težine trilion ružičastih slonova. Hvala bogu, nisam bila glupa i kratkog fitilja i znala sam da je ona prava. Volele smo se i to je bilo najvažnije a to što nije želela ili smela da me poljubi ili zagrli na javnom mestu, to je smešno (pa, odavno nismo u vrtiću). Nije ona skrivala mene što me ne voli ili što me se stidi, već zato što se plašila okruženja i reakcije okoline. Posle njenog autovanja i izlaska iz ormana, međusobni taktovi su nam se sjajno poklapali. Znale smo uvek da postoje ljudi koji će nas prihvatiti i podržati, ljudi koji su prošli isto ili slično. Na kraju, ljubav je uvek i samo ljubav.

Piše: Tatjana Verle

Ona mala proždire pogledom

Samo koga od nas 6-ro, pomislih u sebi. Svi smo joj uzvratili osmehom, koliko sam mogla da primetim. Sigurno smo joj simpatični ili je možda ovde prvi put a preko puta sede "stari prevejani vukovi". Ako ponovo krene, onda neka to uradi malo konkretnije. Mislim se nešto ili da je preduhitrim. I, dok sam mislila ona je "radila". Ponovo se pogledom ustremi ali ovaj put vrlo direktno. Odmah sam joj uzvratila jednim dugim pogledom, zatim osmehom i sigurna sam nesvesnim kratkim dizanjem obrva. Ostali me pogledaše radoznalo i ljubopitljivo, ali sve se završi na tome. Kao da ne znam, da uvek može naleteti neka devojka koja će me privući i zainteresovati. Uvek postoji onaj naš i samo naš tip devojke, na koji sigurno padamo a onda počinjemo da lebdimo. Ona to nešto poseduje a na to nešto uvek se navučem. Bilo bi idealno kad bi se uvek to i realizovalo ali to je već druga priča. Očigledno da nije sama, što se posle ispostavi kao tačno. Kasnije smo se upoznali sa njom i njenom devojkom sedeli smo zajedno i lepo se ispričali. Nisam baš za neke podele i kalupe ali njih dve su tipičan primer femme-butch veze. Dobro, večeras butch devojke preovlađuju a među njima sam.

Eto, zašto me svi stalno grde, sad kad malo bolje razmislim apsolutno su u pravu. Ovo se ne bi desilo, da sam kojim slučajem hotovala. Koliko nas tako naleti i mislimo ha, super. Posle izvesnog vremena se pojavljuje njena devojka i mi se možemo samo uhvatiti za ludu glavu. Prvo ću morati da kuckam, ali znam da kuckam ženi iste seksualne orijentacije, znači nema greške. Posle dužeg kuckanja se uvek klikne i to je to. Možda, bolja varijanta za mene jer je nekad mnogo lakše napisati nego kazati. Znam, malo da se zapetljam a to mogu izbeći dok kuckam. Posle kad je vidim, to kod mene ide kao ladna voda jer ona već sve zna. Mada, dešavalo se da i kad nešto napišem napravim s..... Priznajem, očigledno da svi oko mene bolje i pametnije rasuđuju o ovom tehnološkom napretku. Mene nije fascinirao jer sobom nosi neviđenu otuđenost. Ali šta vredi i od romantičnog flertovanja i od otežalih kapaka od istog, kad se na kraju ispostavi da su njih dve. Poslušaću savet prijatelja, ubaciću neograničenu količinu smajlija i baciti se u osvajačku akciju.

Odmah su graknuli da će oni napraviti profil (kao da to ne znam), oni će fotografisati (uče koku kako se nose jaja), ma oni će sve... Mislim se nešto, dobro je kad nisu stigli do prvog dejta, bilo bi ne možeš bez nas! I, tako legnem na rudu i obećam a kad obećam i ispunim obećanje. Shvatim da je bezbolnija, možda i brža varijanta upoznavanja ali sigurno nije romantičnija i po meni još mnogo što-šta. Taj prvi korak uh, kako sam ga uvek rastezala, valjda što je najlepši deo početak pre početka. Obe, svesne svojih osećanja ali prisutno je još uvek ono slatko i namerno rastezanje, puno strasti, zaljubljenosti i opijenosti. Ko će napraviti prvi korak? A, već ga naizmenično nesvesno pravimo dvosmislenim rečenicama, dugim pogledima, dodirima i neograničenim količinama naprasnog smeha. Kad se još uvek ne zna, koja je meta a koja strelac što odapinje strelu. Zar je i bitno koja će napraviti "prvi" korak on je već davno napravljen, kad usledi poljubac sve se menja i počinjemo... Onda nastupaju najstrasniji trenuci zaljubljenosti, tu je koncentrisana sva vatra i požuda a kad će i da bukne, ako ne tad na samom početku. Ostalo je već manje-više poznato i slično kod svih nas.

Piše: Tatjana Verle

U svakom slučaju "ubola" sam

Juče sam kao, završila na temu oko krize srednjih godina (čitaj: nedovoljno seksa) danas započinjem, ko o čemu, ko mačak oko slanine. Dakle, drage moje moj seksualni životić je kao vremenska prognoza (... sutra se očekuje mestimično padanje snega...), probudim se jutros a on samo piči. Mestimično, nepogrešivo dobro izabrana "pogrešna" reč, znači može a ne mora. To je baš tako, tamo gde pada uboli su, tamo gde ne pada opet su uboli. Tako to i slično tome biva i kod mene, malo-malo pa kao ubodem. Mislim, šta-god značilo na ovaj ili onaj način.

Svaki put se strmoglavim na svoj "prefinjeni" gaydar. Kad se samo setim, koliko i kakve sam vele-slalome, zbog njega imala sa strejt devojkama. I, sad sam crvena kao bulka dok ovo tipkam, osećam kako krv gruva do temena. Strašno, dobro nisam po onoj narodnoj bila " I bijena i j..... ali na svu sreću izvukoh živu glavu, u nekoliko navrata. Zaboravila sam jednostavno da primenim, u se i u svoje kljuse. Nego daj komplikuj, kao da sam po sebi život nije komplikovan, tek zaljubljenost, ljubav a tek neuzvraćena ljubav. Po kombinaciji gaydar-Tanja, ona bi trebalo da ima ogromne uši i još duži rep. I, da na moju veliku sreću repom maše a ušima sve u šesnaest gore-dole. Tako ću je sigurno primetiti. Još, ako je dovoljno mudra da mi objasni koja sam trapava šeprtlja... Kad malo bolje razmislim i začeprkam po površini po to famoznom a j...... gaydaru i ja postajem "sumnjiva". Ha, to je van svake pameti! Zašto, nisu malo mene pitali šta mislim, kad mi je već takva s.... priredio i odradio u životu?! Samo se pitam?! Sad sam se "potresla", setila sam se kako je neko pokušavao da objasni, kako da se pije a da se ne napije? Znam samo da je predavač, na zadatu temu završio "mrtav" pijan! Tako i ja, kako j..... a ne naj.....??? Nisam ja greška već taj gaydar i zašto, kad već sve to znam opet jedem rotkve strugane? Zaboravila sam da koristim predivnu intuiciju i prekrasni govor tela... Ili, sam počela da se plašim, pa onda svali sve na gaydar?! Glupost, posle toliko godina rada, znoja, prekovremenih sati, pobeda i poraza, meni gaydar našao da pravi s.... od života i u životu?

Kad smo već kod s.... da li neko može da mi odgovori na pitanje: "Zašto, mrzite?" Možda, zbog svih dobijenih Pulicerovih, Nobelovih ili bilo kojih drugih nagrada? Možda, zbog svih vlasnika banaka, draguljarnica, korporacija, modnih kuća, vodećih svetskih agencija (informatika, nekretnine), filmskih kompanija? Možda, zbog svih vodećih svetskih profesora i predavača na prestižnim koledžima? Zbog silnih galerija, muzeja, umetnosti ili možda, genijalnog gena? Možda, zbog raseljenosti i to da živimo svuda diljem ove planete? Zbog, jakog lobija? Zbog možda, svih prebijenih, mučenih, silovanih, spaljenih, streljanih ili možda onih na kojima su vršeni eksperimenti a opet nas ima?! Varate se svi ako mislite, da ja mislim na LGBT osobe a mogla sam, zar ne? Na moju veliku žalost, navikla sam na ovo nije mi prvi put ali ne mogu i neću da budem nemi posmatrač. Cimam se za svako kuče i mače, za sve i svakog vodim bitke godinama u veoma neravnopravnim odnosima i sad da ćutim?! A, nikada ne bi bilo ovih s.... da hoće poraditi na sebi ali lakše je mrzeti i biti agresivan, uz to ako si još glup u toliko bolje. Nisam sigurna samim tim ni da znaju šta znače reči: darežljivost, smernost, čovekoljublje, milosrđe, trpeljivost, krotost uzdržljivost, celomudrenost... Eto, baš sam zahvalna za rad na meni i to najmanje po 4 osnova mogu biti prozvana.

I, na kraju što se tiče vremenske prognoze u mom slučaju, u vašem to je zdrav, svež, nadahnuti seks, sneg se danas očekuje mestimično. Razmišljam da li bi možda trebalo ubaciti u celu priču od juče i laganu romantičnu večeru uz sveće, dok se čeka taj j..... voz što kasni?! Hmmm... Prvo muzika, sentiš balade ali umereno da se ne bi previše raspilavila. Večera, sveće, naručila bih odmah ribu ali i njoj toplo preporučila. Salate, u nenormalnim količinama od voća i povrća. Odličan izbor jer se može klopati bez bojazni da se prejedemo. Znači, opušteno i povremeno samo na tren moram skrenuti pogled sa nje, da bih opravdala reputaciju stidljivka. Vino, taj momenat čekam pun pogodak. Vino i moje poznavanje i umeće pri odabiru uz određeno jelo a da iskaže svu moju požudu dok se pije. Težak zadatak ali kao što juče rekoh uradiću sve, ma svašta se može iz svega izroditi. Na kraju kao i na početku čokolada u ovome i onome, sa tim i tim. Bu, pustih snova bar za danas, mislim to je zbog mestimičnog padanja snega...

Piše: Tatjana Verle

Nas voli ali one su joj draže

Tako je juče mama rekla mojoj sestri, dok sam diktirala jednu pesmu. Nije ni svesna koliko je u pravu. Dobro poznati osećaj drage moje, kad ste sigurne u ishod a da zapravo ništa još nije ni započelo. Kao što sigurno znate datum svog rođenja, ili koliko imate kilograma ili godina (mada nećete da priznate), ili nepobitnu činjenicu da su sve lezbejke neodoljivo duhovite. Što volim reč lezbejka, nisam od onih kojima smeta ili je se stide. Reč kao i svaka druga reč, riba, ružičasta, emotivac ili kučka. Nikad mi nije bilo neprijatno da izgovorim još manje da napišem.

Kratak dogovor i mesto gde ćemo se naći sa klapom iz Beograda. Skoro nisam osećala na javnom mestu tu vrstu opuštenosti. Odmah uklavirim atmosferu ali i duge aspekte sličnosti ako ne baš identičnosti. Nisam obraćala pažnju na upućene poglede, birane reči, dodire i ne daj bože uzvraćenosti istih prethodno navedenih. Što ne znači da sam se ponašala razuzdano već opušteno u svom i sa svojim svetom nekih drugih vrednosti. Ovde, mislim na mentalne, duhovne i intelektualne i/ili sličnosti. Tačan i nepogrešiv osećaj.

Labrisice, na koju sam sinoć naletela ili još tačnije koja me zamalo nije oborila? Sreća da si izlazila a ja ulazila, inače bih još sinoć saznala a ovako ni moji prijatelji nisu sigurni. Mudro ćutiš jer sad znaš autora koji obično preterano s... kad piše. Mišljenja sam da nije aktivistkinja koliko je meni poznato. U svakom slučaju kad se budemo upoznale onda ćemo biti i sigurne. Sad mi je žao što smo zbog nekoliko minuta i sudara, propustile da se upoznamo jer sigurno bih ti prišla da si ostala. Očigledno da je svet mali.

Dok smo sedeli, pričali i pijuckali svi, svako svoje piće, započe neko na temu kriza srednjih godina. Gospode, od nas jedno trećina prisutnih baš u tim godinama. Za svaki slučaj još jednom osmotrim i utvrdim činjenično stanje. Da, to je to. Mislim se samo s....... Kod mene će nastupiti "to", kad budem imala 70 godina. Svašta, mogu staviti ruku u vatru ili na neko drugo manje bolno mesto. Rizik uvek postoji, zar ne?

Počelo je od ponašanja na javnom mestu, završilo zbog straha od diskriminacije. Baš me zanima kako da se izborim sa svuda prisutnom diskriminacijom? Skoro svi ZAKONI ako i ne svih 100% napisanih, uz ono ponašanje okoline je već dovoljno samo po sebi da i najvećeg flegmatika izbaci iz koloseka. Evo, zašto film DECA SU DOBRO svrstavaju u komediju? Zbog toga što je tako svarljivije, dakle lako se guta. Možeš misliti, dve lezbejke samo po sebi komedija, to već pije vodu! Tako je bezbolnije, ali ko sam ja da tako sudim? Kritika je rekla komedija, moj problem što ne znam šta je komedija ili još manje šta sve može postati komedija. Ovo, fol nije komedija mislim, diskriminacija?! Sinoć nisam bila opterećena da li će neko "pametan", prišiti bilo kakvu etiketu bilo kome samo zbog mog prisustva ili poznanstva sa istima. Opterećuje, moram da razmišljam, terate me da branim od vaših gluposti i lažnih konstrukcija i objašnjavam, da svuda imam poznanike i prijatelje različite seksualne, verske i nacionalne pripadnosti. Kako ovo sad da tumačim? Ulaze u takve aspekte privatnih života da je to već pitanje za mnogo dublju analizu. Ne mogu da shvatim, sutra, prekosutra, za mesec ili dva, nije bitno kad budem u vezi moram kriti?! Mislim, moji strejt slepi od očiju "prijatelji", svaki dan je vaš dan, za ovo ili ono, zbog toga, ovoga ili onoga. Olabavite, oslobodite nas pritiska bar vi ako ste prijatelji, sa ostalima ću lakše bar, tako mislim...

I, kad već čačkaju mečku! Šta glupost kriza srednjih godina, kriziramo svi ali od nedostatka seksa a ne od viška godina!!! Izvinjavam se svim LGBT osobama, koje se osećaju prozvanim ako će vam biti lakše i ja sam tu sa vama. Mada, bilo bi mi draže da nije ovo "problem" broj 1. Dakle, ovaj problem moramo rešiti, svaki problem se da rešiti. KAKO?! Znači, kad vas startuje vama zanimljiva osoba sam stotinku pre vas, to nije kriza srednjih godina već nedovoljno hrabrosti (čitaj: muda), da se uhvatite u klinč. To je to! Nema više razmišljanja, hvataj prvi voz i uleći ali zajedno sa njom/njim. Hvala bogu, kod nas je normalno da vozovi kasne. Tako dobijamo vreme da se sredimo sami sa sobom i da shvatimo! To se ipak, sada i nama dešava. Na primer, ja bih na bezazleni a osvežavajući test. Pićence (ne bi trebalo preterivati) i obavezno čokolada u neograničenim dozama. Sve vreme bih bila neodoljivo šarmantna, ma bila bih svašta jer ne smem zaboraviti da je profecionalac i da je u blagoj prednosti na mene, uspela je da me preduhitri. U suprotnom ohrabrivala bih je sve vreme i tu preporučujem već 2-3 pića i naravno da se kupi fabrika za proizvodnju čokolade. Onda, već je krajnje vreme, stiže i voz, ulećemo zajedno i puštamo mašti na volju. Ha, kriza srednjih godina, drage moje možda ali u sledećem životu. Sve svoje stotinke života sčepajte i samo ih na ovaj "dozvoljeni" način raspičkajte. Konačno da i IMPERIJA uzvrati udarac!

Piše: Tatjana Verle

Tromih koraka

Oblih joj brda, planina oštrih

Gore pa dole, dole pa gore

Prstića vlažnih sporo se krećem

Kišnih joj šuma, dolina puna

Počeh polako, onda sve brže

S' brežuljka lagano u ambis tamni

U stalnoj borbi, dana i noći

Sumrak se stvara, prodire nežno

Kroz krik se čedna zora rađa

Tromih koraka ponovo kretoh

Kroz olujni oblak, vetar sve nosi

Gore pa dole, dole pa gore

Korak ubrzah ne mogu brže

Jer poče da kiši.....

 

Piše: Tatjana Verle