Praćka i kamenčići

Za sve je kriv Sv. Valentino

Priroda je nepobediva, veličanstvena, predivna, svaki dan to potvrđuje i svaki dan pokazuje put da više ne bismo pravili greške. Stanovnici, čitaj (životinjsko carstvo), prate i uče i shodno tome, poštuju ljubav koju pruža priroda. Najviše sam naučila čitajući i posmatrajući životinje, valjda sam dovoljno luda da danas i pišem kao životinja. Znam, da nije ustaljeno da životinja piše, a još manje da se čita ono što životinja napiše! Rizikovaću, možda ovo i prođe kod Danijele!? Dakle, da odmah razjasnimo, danas sam životinja a mogu to biti i nadalje ako vama odgovara, uostalom, to je posebna čast. Prve knjige koje sam pročitala, napisao je čuveni Brem, sad je možda malo jasnije, ali ako nije, kraj će svima biti veoma jasan.

U životinjskom carstvu mnogo je monogamnih zajednica, naravno ima i onih drugih (sve što je životinjsko nije mi strano), od krvi i mesa su, zar ne!? Pingvini, kada izaberu svog životnog saputnika daju mu kamen, koji brižljivo prethodno traže i biraju, taj kamen je za njih ljubav u zajedničkom životu. Ostaju zajedno, greju svog potomka u jajetu, u surovoj okolini i preteškim uslovima za preživljavanje. Pored hladnoće, izgladnelosti, vrebaju i ajkule u hladnim vodama a po hranu se mora ići! Većina završi u ajkulinim čeljustima, jedan deo pingvina ugine od hladnoće i gladi. Pingvini koji ostanu sami sa svojim potomkom i dalje kotrljaju i čuvaju svoj kamen. Nekad se mada retko, udruže sa sličnom sudbinom i tada se opet razmenjuje kamenje i podižu mladi. Tada se dešava da mališane čuvaju dve ženke ili dva mužjaka, ali pingvine to neopterećuje, pišem vam iz "ličnog iskustva", oni su svoje kamenje poklonili i to kamenje njih spaja. Tigrovi, po skromnom ličnom mišljenju najlepše životinje, takođe su monogamni. Međutim, malo se zna da lovi samo bolesne, stare, iznemogle i povređene životinje, isključivo radi hrane. Dokazano je da tigar nikad neće "ubiti", iz zadovoljstva i da može mesecima da izdrži bez hrane. Kad tigar ili tigrica nastradaju, preživeli/a ostaju do kraja života samotnjaci. Ovom prilikom ne bih o lavovima, majmunima, kokoškama, guskama, ćuranima itd.

Zašto sam sve ovo napisala? Kao prva među prvim životinjama, razlog je vrlo jednostavan u stanu sam napravila mini šljunkaru, ima jedno 30 kg kamenja a za sve je "kriv", 14. februar. Razno kamenje, raznobojno, neobičnih oblika, veličina i težina a tek kad se ulepša i sredi to predivno kamenje iz Save, pun pogodak. Kamenje ljubavi, tradicija koju upražnjavamo u 2-3 kafića, već lepih 5 godina. Svako ko uđe (naročito taj dan ulaze), uzima kamen i onda kreću priče, razne kao što je to i u životu. Ove godine, hoću da uzmem kamen i stavim u džep a napravila sam i praćku, da prolaznicima dobacujem kamenčiće ljubavi. Povređenih neće biti, jer to su simbolične veličine kamenčići, bitna je poenta. Hoću to da uradim, za sve one koji to neće moći ili će biti sprečeni da urade. Onaj kamen iz džepa ću da sačuvam, jer sumnjam da ga mogu baš taj dan, dati iz ruke u ruku. Rizikovaću, makar završio i od moju glavu, valjda ljubav zbog toga i boli. Tako je to u životinjskom carstvu, dušo moja a nadam se da nećeš biti ljuta, što ćeš ga dobiti jer se još nismo upoznale!? Šta drugo i možeš da očekuješ od nekoga u fraku!?

Piše: Tatjana Verle

U RAZDIRUĆOJ POŽUDI

Svlačim se lagano, bez reči i gutajući poslednje strahove sreće, krećem ka tebi. Kao i uvek, posmatraš požudno, dok se nevešto pripremaš na sudar, naših uzdrhtalih tela. Ceo svemir se uskomešao, od naših
uzavrelih poljubaca i posrnulih tela. Jer ti baš to voliš, dajemo i uzimamo sve jedna drugoj, ni više, ni manje.
Kako je to neopisivo prelepa sigurnost naše tajne strasti. 

Dolazim do tvojih butina, prelazeći sve nabrekle delove tela u grču požude. Nevinim smeškom mi dozvoljavaš
da lavovski ojačam i krenem. Nežno te lomim, savijam i u vatrometu pokreta spajamo tela, grčevito se držeći jedna druge. Razbarušene i otvorene, kao latice, obe kao prvi put, kao nikad, kao uvek.

Dva u zagrljaju plamena jezika u jednom telu, daleko od drugih, daleko od sećanja svih.

Piše: Tatjana Verle

LEZBEJKE I LEZBEJCI

Trgla sam se iz sna i mahinalno raširila ruke, kosa je bila mokra a hladan znoj se slivao niz lice. Pogledala sam u pravcu sata, ustala sam i dugo se tuširala, pokušavajući da smislim šta da radim u 3 sata noću. Obično sam te "sreće" kad se probudim, retko mogu da nastavim ponovo dremku. Skuvala sam kafu, sela i zapalila cigaretu, pored činije u kojoj je voće tri knjige, koje sam dobila od prijatelja iz Novog Sada. Pomislih, ovo su knjige koje bi svako trebalo da ima u svojoj biblioteci nenasilna komunikacija, da se pitam nešto bila bi to obavezna literatura u svakoj školi. Uvek ono što me u toku dana muči ili opterećuje, u toku noći sanjam, ali retko san donese neko rešenje bar meni. Posle ovako naglih buđenja i dugih razmišljanja dolazim do rešenja, što i nije tako loše, jer većina neće više da razmišlja a još manje da nešto menja.

U nekoliko navrata sam (malo više priznajem), švrljala i čitala fantastične i duhovito uigrane forumašice, nije ni čudo da su me jurile u snu a još manje čudo da sam kažnjena od Admi udaljavanjem!!!!! Prethodno veče sam htela da se registrujem i sve bude u redu, da bih na kraju zapela kod "skalamerije" razbacanih slova i brojeva. Ništa strašno, da se to samo meni dešavalo ali svi su imali sinoć veleslalom na kraju i svi su bili razočarani, jer su videli da sam samo ćutala i vrtela glavom. Devojke, pomažite hoću da vam se pridružim!!!!!!!!!!!!!!! Ne znam gde grešim a nije fazon da čitam i brišem suze od smeha kad mogu i da začinim fino i pikantno zajedno sa vama. Važno je da nisam robot, znači još uvek sam čovek. Valjda ću i tu zavrzlamu rešiti.

Međutim, jedan drugi problem me žestoko razjedao, stvarao užasan bol i na momente razdirao, ljudi oko nas... svih nas. Ljudi koji nas nepoznaju, ljudi sa kojima se svakodnevno mimoilazimo u hodu, u prodavnici, na ulici, ili oni koji misle da nas poznaju i oni koji nas poznaju ali preziru. Javljamo se jedni drugima, radimo jedni sa drugima, živimo jedni pored drugih... Zašto se plašite, zašto nevešto krijete svoju homofobiju, zašto postajete iz dana u dan sve više poznati i nepoznati licemeri? Zašto? Moje lično mišljenje (nadam se da neću preći prag političke korektnosti), da mediji, političari, prosvetni i medicinski radnici "debelo" ovome kumuju a na taj način pokazuju svoje neznanje i licemerje, homofobija se podrazumeva! Kako, samo reporter nalazi na ulici, takve genetske mustre da svoja "stručna" mišljenja i frustracije iznose u javnost, nije mi poznato, ali sam sigurna da baš takve likove namerno lovi!!!!!!!!! Onda kreću pitanja...........

Šta mislite o braku dve homoseksualne osobe? Da li bi vi dozvolili da se dve osobe istog pola venčaju? Šta mislite, i tako... ko izdrži i preživi pričaće! Odgovori su u skladu sa društvenim i obrazovnim profilima anketiranih. NAVODIM : "Dosta više o tim lezbejkama i lezbejcima", "Kako oni misle da stvaraju decu", "Šta oni hoće više, porodica je to!", "Kakvi brakovi bolesnici su to", "To se ne može dozvoliti"..........

Da odmah kažem, lezbejac nisam a nisam ni bolesna! Što se dece tiče, odavno sam odlučila da neću rađati, jer je moj otac bio hemofiličar, dakle, zaustavila sam taj gen za sva vremena, jer sam poslednja u lozi, ostali su završili na "tuširanju" u konc logorima. Inače, šta hoću? Hoću da volim, da li to neko može da mi zabrani i da li ima pravo?! Mislim, da je brak političko pitanje, bar za mene iako sam za monogamne veze, ali možda kad malo bolje razmislim, brak je i mnogo više. Kad se začeprka po površini svašta tu može da izleti, nije taj papir mačiji kašalj! Iz ličnog iskustva znam, da sam posle devet godina uzela knjige, gitare, garderobu i psa. Posle toliko vremena, kad se neko od mojih prijatelja toga seti, samo zaćute i pogledaju u mene i bolje, znam šta misle nije potrebno da izgovore. Zar sutra kad me više ne bude, da se neko grabi i otima od moje voljene osobe?! Papir je samo jedan vid da se partneri osiguraju i da znaju da neće prisustvovati otimačini manje ili više voljene rodbine. Međutim, taj papir za mnoge znači vrhunac i dokaz ljubavi u dobru i zlu zajedničkog života.
 

Zašto te genetske mustre (znam da nisam korektna), misle da su u pravu i da su homoseksualne osobe krive za natalitet?! Po broju razvoda smo osvojili bronzanu medalju u Evropi a do 18-te godine života, 70% dece živi sa jednim razvedenim roditeljem, naravno opet su "krive" homoseksualne osobe! Niko neće da se osvrne na ovih 20 užasnih i teških godina, na sve psihološke i sociološke faktore. Konačno, zapamtite da u svakoj državi živi između 10%-15% homoseksualnih osoba. Najsrećniji bi bili da nikoga od nas nema, ali nas ima i tu smo u vašem okruženju i hoćemo da živimo dostojanstveno. Svoju nekulturu, neprosvećenost, bezobrazluk i agresivnost, licemerje i homofobiju, zamenite edukovanjem i tolerancijom. Krenite da se menjate i učite, jer onda ćete i vi dobiti svoj deo kolača od Evrope, ali zajedno sa nama!
 

Mogu da stupim u brak ili ne, ostavljam da to odluči moja lepša, bolja i pametnija ljubav, samo još da je pronađem u ovoj besmislenoj moralnoj magli u kojoj nažalost još uvek žive takvi ljudi sa kojima nemam ništa zajedničko, sem države u kojoj svi živimo.

Piše: Tatjana Verle

VRATA SU NAM OTVORILI KAMENKO I KREMENKO

Sreća nas okuplja ali nas bol sjedinjuje (O.Vajld)

Ništa nije nagoveštavalo da će taj poslednji dan u godini biti vrlo neobičan, mada kad bolje razmislim, sve je išlo u prilog žešće otkačenosti. Priroda je moj alter ego, nisam baš osoba "zaljubljena" u tehniku i tehnologiju. Krenem nešto da uradim na kompjuteru a ispadne pop s' bradom, mada se posebno "oduševim" kad kuckam. Volim da gledam u oči osobu sa kojom pričam, slušam boju glasa i posmatram govor tela. Svaki moj pokušaj da tog dana stupim u kontakt sa Danijelom, nije urodio plodom, na kraju sam digla ruke, jer je trebalo uraditi još desetak stvari pre polaska u Novi Sad. Uvek sve lepo isplaniram, ali taj dan je nekako od podneva krenuo u sasvim drugom pravcu, kad se sad setim slatko se nasmejem.....

Ana kuma, moja sestra od tetke Sonja i ja, imale smo u planu prvo da sredimo naše kosice, uz to pravila sam klopu i odvajala poklone i piće, koje ćemo poneti našim prijateljima. Sve bi bilo dobro da Sonja nije pomešala boje za kosu a sve smo jedna drugu naizmenično "sredile". Ana je posle, Sonjinog tretmana izgledala kao da ima rakuna na glavi, moja kosa je ponovo postala crna a Sonja je uspela, jer kuma nije pogrešila. Na sve to stigao je i naš zajednički prijatelj, u daljem tekstu Manijak. Kad nas je video uopšte nije krio svoj smeh i suze, koje je sve vreme brisao. Ana je blago rečeno ludela, dok sam "slagala" face ala Baster Kiton i kolutala očima, da bih povremeno uspevala da smirim strasti. 

- Nije meni jasno, šta ste vas dve to mutile i zamutile, Tajči ti si crna i takva si bila i pre 20 godina, ali ovaj rakun na mojoj glavi, strašno....

-Znam, odlično kakva sam bila pre, ali da li shvataš da je pola Šapca pomrlo i to baš oni koji me pamte kao takvu?!

-Tanana, mogu ti reći da izgledaš vrlo decidno, mislim seksi, odnosno veoma jebozovno, super niko te neće odmah prepoznati a to nam baš odgovara za naš maskebal, euforično nas sve sj..a Manijak.

Kad je ušao kum Žilijen, samo što se nije up...., kad je video Anu sa sve Sonjinom umetničkom inspiracijom. Bila sam u kuhinji, ali sam vrištala zbog komentara a onda je kum ušao u kuhinju i zanemeo.....

-Verlika, stvarno kkkrrrr.....hmmm....ooops, izvini kumo!!!!!! Ali stvarno si pokrenula vremeplov, super si......

-Skidaj se da vidim kakav ćeš biti Vinetu.

Kad se skinuo, nisam više mogla da se kontrolišem, torzo sav išaran temperama a kako je ušao u kumine helanke, nisam smela da pitam ali sam naslućivala, kako je njegovom pimpeku!!!!! Sonja je bila Greta Garbo, normalno...... Kuma je bila Pokahontas, kad smo je više skinuli nego obukli, shvatila sam da će biti jedina konkurencija Manijaku i meni. Nas dvoje smo dobili Plavu lagunu, dvoje golih "nesrećnika" na pustom ostrvu. Manijak ja imao na sebi, ešarpu oko prepona i prslučić od veštačkog krzna boje lavande, kaubojke i crni dugi kaput..... Onda je došao red i na mene, jedna ešarpa je završila oko prepona a druga na grudima, mada su svi rekli da je ta gore suvišna, jer nemam izražene atribute! Međutim, ona je ostala jer sam tako odlučila. 

Sve smo spakovali i taman hteli da krenemo, da se još pozdravimo sa mojom majkom, kad......

-Kuda, golih guzova, ti to misliš?! Neće moći, kožna jakna a neće moći ni perjana, odlučno Sonja uz smeh.....
-Mantil Verlika i nemoj da perlijaš a na noge kaubojke, pa kad je bal nek je bal!!!!!!!!!!!
-Prvo idemo kod tetke a onda put Ujvideka, sva važna i direktorski raspoložena moja sestra zapovedi!!!
Zvonili smo, lupali, pevali kad mama otvori vrata, uleteli smo u stan a ona lagano:" Gde je Tanja?!"
-Mamaaaaaaaaaa.......
-Crna Tanja, šta je to sa kosom a onda obrati pažnju i na Anu i na gole izbačene noge ispod kaputa i mantila. 

Vi ste svi otkačili, ali onda poče i da se smeje. Idite, ali se ponašajte fino i kulturno?

Konačno, vozi Sonja, muzika i pesma, povremeni smeh a kum mislim, da je malo kumu....... Posle nekih 2 sata pojavi se i Ujvidek ispred nas..........

Pozvonili smo, vrata su nam otvorili Kamenko i Kremenko a onda uz seksi muziku, kreće lagano naš striptiz, kapute i mantile smo fiknuli na pod a onda legli na iste, uz opšte navijanje, zvižduke, dobacivanje, fotografisanje, uz opšti smeh a čini mi se da je i neko štipkanje i pipkanje palo, mada nisam baš sve "snimila"!!!!!! Kad smo došli sebi, ukapiramo da su svi normalno obučeni, sem nas i naravno Kamenka i Kremenka...... Fazon je uspeo, nema šta! Krenuli su poljupci, zagrljaji i smeh, pićence a onda....... U jednom momentu, samo je naskočila na mene, moja bivša devojka (koju nisam primetila zbog "nastupa"), tako je nežno naskočila da smo obe pale!

-Tanja, ti si ista, zar je moguće da se nisi ništa promenila, super si, dođi da te upoznam sa devojkom, oduševićete....... joga, neverovatno a nismo se videle 15 godina.......
-Jedva dođoh do reči, zar ti nisi u Kanadi?
-Jesam, ali došle smo i ostajemo desetak dana a stvarno sam želela da te vidim, uostalom sve je ovo iznenađenje za tebe i "bandite".

Zatim je usledilo upoznavanje sa njenom devojkom, stvarno je divna a najzanimljivije da perfektno govori srpski.

-Znaš i ona je Jevrejka...........
-Ha, ha, ha...... očigledno da smo ti se uvukle pod kožu, reče uz širok prelep osmeh, devojka moje bivše devojke.

Bila sam srećna, bila sam raspoložena, igrala sam, pevala, svirala i na kraju imala svoj nastup a tražili su VAGININE MONOLOGE, to su i dobili................. Sutradan smo se vratili i nastavili još dva dana, posle dugo vremena sam bila srećna. Odmorila sam se Danijela, poslušala sam tvoj savet i želju, hvala.........


PRIJATELJ BI MORAO NOSITI PRIJATELJEVE SLABOSTI (V. Šekspir) 

Piše: Tatjana Verle

JEDNOG JUTRA

Probudih se jednog jutra
Pomislih živeću večno
Samo po našim palim telima
Shvatih da smo plesale na toploj kiši
Počinjem pored tebe da upoznajem ljubav
Uvek se plašim stranih lica
Vešto te krijem jer neću da te povrede
Mogla bih se ponovo zaljubiti
Kako inače da se osećam
Kada znam šta osećam
Uzimam te u naručje i ljubim
Osećam da je noć uzela danak
Neki razvratni noćni pir
Pripijaš se i počinje ples na toploj kiši
Pomislih živeću večno i zgrabih tvoja bedra
Kako bi to bilo nepromišljeno smelo
Kada bi mi ruke bile vezane za tvoje telo
Znam da na tebi nema nepoznatog skrovišta
Probudih se i znadoh da si deo moga bića

Piše: Tatjana Verle

KUĆA POS'O, POS'O KUĆA

Bistra reka razuma ne gubi svoju putanju u suvom pesku navika (Tagore)

II deo

                        

                          

Ne mogu da se otmem utisku da sve super devojke ili žene iz Labrisa, obeleše objašnjavajući najjednostavnije stvari, ali da to vrlo teško dopire i to baš do onih osoba kojima je najviše potrebna edukacija, ali i do onih kojima je potrebna pomoć i podrška. Volela bih da ovog puta katastrofalno grešim a ne želim nikoga da uvredim, to nisam ja a još manje moj životni stil. Drage moje uzmite život u svoje ruke, izađite i radite na sebi, ništa nemate od sedenja, loše glume i neiskrenosti, skrivanja i lažnog patrijarhalnog dvostrukog morala. Predivne devojke poput Majde, Marije, Lepe, Jelene, Danijele, fantastične Gospođice N........., originalnih i duhovitih kolumni koje tako neobično pišu "Desa i Marta", šta reći o Dragani a da to ne bude svakodnevna i obična konstatacija...(izvinjavam se svim ostalim damama, koje sam izostavila), sve one se bore, pričaju, edukuju, pišu, stvaraju da svaki sledeći dan bude bolji, sigurniji, trajniji, kvalitetniji i dostojanstveniji. Mene sad interesuje gde su druge mlade i pametne dame, zar je moguće da odustajete ili da nemate volje i vremena da pišete?! Ko može bolje od vas, da lična iskustva prenese i napiše, niko?! Možete mnogo, potrebna je samo početna podrška a to ćete dobiti u neograničenim količinama, jer oko vas su divne i profesionalne devojke. Možete da pevate, svirate, igrate, glumite, pišete... Otrgnite se i budite svoje, ako budete sedele i vrtele se u začaranom krugu osećaćete se veoma tužne i usamljene. Počnite ovo je pravo vreme, pomirite se sa sobom i oprostite svima ali pre svega sebi!!

Želim vam svima srećan Božić i Novu 2011.godinu, u ličnom i profesionalnom životu, pre svega snažnu i pravu ljubav, dobro zdravlje i puno parica!!!!!!!!!!!!!! Naravno, onima koji su s' one strane duge, želim sve najbolje ali pre svega da se svaki dan rađa po jedna hrabra, odvažna, samosvesna, pametna, lepa i dostojanstvena devojčica bez dlake na jeziku. Sad niko neće moći da mi zameri, jer razmišljam o natalitetu a sad sam i napisala.

Piše: Tatjana Verle

                             

POS'O KUĆA, KUĆA POS'O

Kad je u pitanju novac, onda je svako iste vere (Volter)

I deo

 

Priznajem, ponekad sam krišom od same sebe "hvatala" učesnike FARME 3 da vidim i čujem, koju "pametnu", jer se krećem u prilično "dosadnom, neobrazovanom i nekulturnom" društvu. Bezobrazno i drsko sa moje strane, ponovo priznajem! Ceo svoj život se sklanjam ili bolje reći bežim od glupih i njihovih gluposti. Naročito, jer glup čovek je po nepisanom pravilu samoživ, bezobrazan, drzak i često opako osvetoljubiv. Moja sestra živi u Kanadi i svakodnevno razmenjujemo mejlove. Setih se jednog u kojem moja Jelena, uopšte nije mogla da sakrije svoju zgranutost, zbog 57 miliona fanova koji glasaju za inteligentno-glupog anonimusa! Mada sam u šali napisala da nisam sigurna u konačan broj, jer može tu da padne još koje milionče.

                      

Para vrti gde burgija neće, dosta je bilo pametovanja, tako odlučih! Hoću i JA parice, nisam ni JA tikva bez korena!!! Razmišljah i dođoh na fantastičnu ideju. Organizatori da pozovu LGBT osobe da učestvuju na sledećoj FARMI 4 (singl ili parove), kako ko želi. Organizatori će samo trljati ručicama! Sad malo o broju glasača, na internetu oko 400 miliona, u Srbiji oko milionče uz svesrdnu pomoć mama, tata, sestara, braće, kolega, prijatelja i suseda (pod uslovom da imaju kredit na mobilnom), jer sve ostalo je već jasno! Onda države u okruženju, trebalo bi da glasa cirka 3 miliona a možda i više. Ujedno super prilika i to jedinstvena, da se vidi i čuje šta se sve tajanstveno i famozno dešava, ali ne samo u četiri zida, zamislite celo imanje sa sve kućom i pomoćnim objektima. Znajući da takvi učesnici poseduju izuzetne kvalitete: inteligenciju, energičnost, duhovitost, maštovitost, marljivost, lucidnost, komunikativnost...... eto, lepe prilike da se žestoke i široke narodne mase edukuju!!! Naročito preporučujem političarima da gledaju sa članovima porodice i da odgovaraju na sva pitanja svoje dece i na neka koja će postaviti supruga... Što se tiče dozvoljene granice gledalaca, zna se (18), mada to niko nepoštuje. 

                        
Prva se prijavljujem, jer imam neke planove, ako i koliko dobijem sve ću pokloniti i uložiti za više i bolje ciljeve a jedini razlog je borba protiv homofobičnih osoba...             

Piše: Tatjana Verle