уторак, 11. јануар 2011.

JEDNOG JUTRA

Probudih se jednog jutra
Pomislih živeću večno
Samo po našim palim telima
Shvatih da smo plesale na toploj kiši
Počinjem pored tebe da upoznajem ljubav
Uvek se plašim stranih lica
Vešto te krijem jer neću da te povrede
Mogla bih se ponovo zaljubiti
Kako inače da se osećam
Kada znam šta osećam
Uzimam te u naručje i ljubim
Osećam da je noć uzela danak
Neki razvratni noćni pir
Pripijaš se i počinje ples na toploj kiši
Pomislih živeću večno i zgrabih tvoja bedra
Kako bi to bilo nepromišljeno smelo
Kada bi mi ruke bile vezane za tvoje telo
Znam da na tebi nema nepoznatog skrovišta
Probudih se i znadoh da si deo moga bića

Piše: Tatjana Verle

Нема коментара:

Постави коментар