Kao njih dve Rak i Riba

Kao dva lista od breze pala,

jedna kraj druge u zagrljaju čvrstom.

 

Reka hladna spaja nas u igri,

kaskade jedna za drugom čekaju na nas.

 

Kao od šale nogama me stiskaš snažno,

niz kaskade grliš za glavu čvrsto.

 

Kao svaki Rak što kleštima steže,

i mene u varku svoju hvatati smeš.

 

Zagrljene plovimo dalje i kao da pitaš,

jer vodopad je ispred nas.

 

Lagano samo se opusti sad,

Riba te nosi niz vodeni ljubavni slap.

 

Jedna kraj druge jer samo tako i može,

niz vodopad dug vrištimo adrenalina obe pune.

 

U penušavoj hladnoj vodi gde se sve komeša,

naša stopala ključala grotla na peščanom dnu prave.

 

Držeći se za ruke posmatramo obalu sve bliže i bliže, 

poglede krijemo vešto očiju bisernih suza. 

 

Uvlačiš se u ljušturu i kriješ lagano, 

kao i svaki preosetljivi Rak. 

 

Pokušavamo da doplivamo zajedno i da te, 

nežno kao svaka Riba ostavim u sigurnoj špilji. 

 

Ali u poslednjem trenu nežno kao svaki Rak, 

hvataš me za rep i glavu kao Ribu staru. 

 

Okrećem se i mislim da baš to i želim, 

dok nevino crveniš odvlačeći nas u zeleni algin vrt. 

 

Kao lista od breze otpala dva kad se nađu Rak i Riba, 

u penušavoj vodi i zaplove niz vodopad dug.

 

Piše: Tatjana Verle