Gledaš nemo i zbunjujuće jer čarolija je prošla,
piši i šalji sad tek shvatam sve.
Magiju reči pretvoriću u zabranjenu ljubav,
znam da u milosti nisam i da nikad neću biti.
Oprosti mi bar ti jer znam da ne smem,
ruka piše ono što pusto srce želi.
Stvarnost je surovo slepa i nemilosrdno gluva,
zbog tebe a tek onda zbog budale mene.
Tvoju nežnu čaroliju i moju nevinu magiju,
nikad ne smem u ljubav pretvoriti.
Al' dozvoli da u meni čarolija i magija žive,
i pobede ponos gordost i ljutnju tvoju.
Piše: Tatjana Verle
Нема коментара:
Постави коментар