KAO NA POČETKU NAŠE LJUBAVI

Kao dve magle obavijene u teškoj noći,

svu težinu ljubavi svaljujemo na naša tela.

 

 

I, nije mi više ništa važno!

I, nije bitno što suze niz obraz klize!

I, nije strašno što sve poče da boli!

I, nije mi više ništa važno!

 

 

Tela nam krhka skupljena naga,

u plimi osećanja što buru talasa pravi.

 

 

I, shvatih da ništa ti nije važno!

I, shvatih da pogledom pomoć tražiš!

I, shvatih da nešto važno želiš da kažeš! 

 

 

Ostani tu pored mene, 

konačno da naučimo se ćutanju. 

Ostani tu pored mene, 

želim jutro da pretvorim u sledeću noć. 

 

 

Kako mi misli čitaš i topiš, 

kako te želim uz svoje telo. 

Kako želim da ležim i ćutim,

kao na početku naše ljubavi.

Piše: Tatjana Verle