:D uvek znači :)
Sada sam sigurna da je ljudski mozak kao svemir, divan i divlji, za maštovite neiscrpan izvor dubokih i prelepih osećanja. Svesna svega i sopstvene i tuđe romantične starosne dobi (čitaj gluposti), odlučih da "bacim" sve na papir. Znam biti vrlo neprimerena, neracionalna, kad me uhvati "ovo", zbog "uvek" nje a da pri tome ona nema pojma (bilo kada), da se to dešava ili desilo. Nije to nesigurnost naprotiv, za sve ću biti uvek ružičastih misli predubok bunar sveže hladne pitke vode, ali za sebe dreši veži. Talentovana da se uvek negde spotaknem i napravim sranje. Kad su drugi u pitanju kod istih stvari pouzdano ginem ali pobeđujem. Cilj i jeste pobediti, pobediti sebe ali u tu pobedu uvući i druge, nikada ne biti sebičan uvek širokog srca i uma. Sve ovo je izazvalo jedno otkucano slovo i totalno ružičasta masa u mozgu mog prijatelja a mene zatečenu i zbunjenu za sve ovo, mada za maštu i romantiku nas dvoje uvek dobijamo pobedničke bodove. Šta drugo očekivati od nežnog geja i hladne smirene kučke (na prvu loptu), a u stvari valjaju emotivni orkani od ljubavi i stasti za životom i drugima u ovom ozbiljnom i iskrenom prijateljskom miksu. Šta sve u njegovoj i mojoj glavi napravi otkucano :D..... Svemir i mozak, ko nastavi da čita i pokuša da odgonetne stvarno na šta je on mislio ili ja, ili nestašni mladalački prstići koji otkucaše :D u njenom slučaju stvarno je genije. Može da bude više tačnih i mogućih objašnjenja ali samim tim i više šansi da se pogreši. On ne voli da greši ja još manje a ona ostavlja utisak ljubazne, sposobne, pametne, vredne, nežne i sigurne mlade osobe. Ha, vrlo zanimljivo šta sve mislim o njoj, na osnovu razmenjenih mejlova, strogo poslovnih ali i jedan moj ranjivi emotivni nesporazum opet u vezi posla i najiskrenije izvinjenje kad sam sela, razmislila i naravno, ohladila ludu glavu. Sad sam uverena da sam prirodno talentovana za sranja, naročito kad mi se u život umeša i ubaci moj prijatelj sa sve ružičastim bubicama i optereti tamo gde sam definitivno najtanja Tanja. Uvek se na svoj račun šalim ali ovo je istina koja me dovela u raskorak, između njegovog tumačenja i mog a šta misle mlađani prstići koji ovo sve "zakuvaše", eeeeee, to je tek enigma...... Neverovatno, postoji objašnjenje za :D u nekoliko vrlo bitnih a sasvim različitih i naizgled nedodirljivih tačaka. Kad sam sve pročitala, rastumačila i našla najracionalnije objašnjenje pojavio se ooooooon, da me sludi a sama sam kriva. Zašto mladi koriste skraćenice, simbole i emocije, nije mi jasno... Bar je naš jezik prebogat, kad krenem da gruvam zapalim i zemlju, dobro, prilagodljiva sam ali ne volim da komplikujem i da razmišljam šta je pisac hteo da kaže. Pisac uvek piše najbolje kad nema rešenje za zagonetku ili odgovor na zadatu životnu situaciju. Tako je sa svima koji se otisnu u bilo koju istraživačku, umetničku, stvaralačku oblast ali niko neće da prizna, da tako malo zna i da svi posedujemo strah od talasa koji život nose i čine. Mislim, da mislim zbog toga i pišem, neću da pogrešno mislim i izvodim zaključke, jednostavno zbog sebe. Dosta je bilo grešaka i strahova a neću ni zbog njeeeeee! Svako može da kaže šta oseća i šta misli, dozvoljavam da mi se postavljaju i svakakva pitanja. Veoma sam otvorena i iskrena a sad sam zbunjena od svih varijanti ili možda negde opet grešim? Kakav sple okolnosti i objašnjenja, vrsnog plivača ubaciš u naizgled bezazlene talasiće i plivač se udavi! Normalno, samo se plivači dave..... Možda se i izvučem iz "talasića" jer ronim u svakom slučaju dodirnuću dno! Drugim rečima isplivaću ili potonuti, to su moja objašnjenja na zadatu temu :D...
Sada sam sigurna da je ljudski mozak kao svemir, divan i divlji, za maštovite neiscrpan izvor dubokih i prelepih osećanja. Svesna svega i sopstvene i tuđe romantične starosne dobi (čitaj gluposti), odlučih da "bacim" sve na papir. Znam biti vrlo neprimerena, neracionalna, kad me uhvati "ovo", zbog "uvek" nje a da pri tome ona nema pojma (bilo kada), da se to dešava ili desilo. Nije to nesigurnost naprotiv, za sve ću biti uvek ružičastih misli predubok bunar sveže hladne pitke vode, ali za sebe dreši veži. Talentovana da se uvek negde spotaknem i napravim sranje. Kad su drugi u pitanju kod istih stvari pouzdano ginem ali pobeđujem. Cilj i jeste pobediti, pobediti sebe ali u tu pobedu uvući i druge, nikada ne biti sebičan uvek širokog srca i uma. Sve ovo je izazvalo jedno otkucano slovo i totalno ružičasta masa u mozgu mog prijatelja a mene zatečenu i zbunjenu za sve ovo, mada za maštu i romantiku nas dvoje uvek dobijamo pobedničke bodove. Šta drugo očekivati od nežnog geja i hladne smirene kučke (na prvu loptu), a u stvari valjaju emotivni orkani od ljubavi i stasti za životom i drugima u ovom ozbiljnom i iskrenom prijateljskom miksu. Šta sve u njegovoj i mojoj glavi napravi otkucano :D..... Svemir i mozak, ko nastavi da čita i pokuša da odgonetne stvarno na šta je on mislio ili ja, ili nestašni mladalački prstići koji otkucaše :D u njenom slučaju stvarno je genije. Može da bude više tačnih i mogućih objašnjenja ali samim tim i više šansi da se pogreši. On ne voli da greši ja još manje a ona ostavlja utisak ljubazne, sposobne, pametne, vredne, nežne i sigurne mlade osobe. Ha, vrlo zanimljivo šta sve mislim o njoj, na osnovu razmenjenih mejlova, strogo poslovnih ali i jedan moj ranjivi emotivni nesporazum opet u vezi posla i najiskrenije izvinjenje kad sam sela, razmislila i naravno, ohladila ludu glavu. Sad sam uverena da sam prirodno talentovana za sranja, naročito kad mi se u život umeša i ubaci moj prijatelj sa sve ružičastim bubicama i optereti tamo gde sam definitivno najtanja Tanja. Uvek se na svoj račun šalim ali ovo je istina koja me dovela u raskorak, između njegovog tumačenja i mog a šta misle mlađani prstići koji ovo sve "zakuvaše", eeeeee, to je tek enigma...... Neverovatno, postoji objašnjenje za :D u nekoliko vrlo bitnih a sasvim različitih i naizgled nedodirljivih tačaka. Kad sam sve pročitala, rastumačila i našla najracionalnije objašnjenje pojavio se ooooooon, da me sludi a sama sam kriva. Zašto mladi koriste skraćenice, simbole i emocije, nije mi jasno... Bar je naš jezik prebogat, kad krenem da gruvam zapalim i zemlju, dobro, prilagodljiva sam ali ne volim da komplikujem i da razmišljam šta je pisac hteo da kaže. Pisac uvek piše najbolje kad nema rešenje za zagonetku ili odgovor na zadatu životnu situaciju. Tako je sa svima koji se otisnu u bilo koju istraživačku, umetničku, stvaralačku oblast ali niko neće da prizna, da tako malo zna i da svi posedujemo strah od talasa koji život nose i čine. Mislim, da mislim zbog toga i pišem, neću da pogrešno mislim i izvodim zaključke, jednostavno zbog sebe. Dosta je bilo grešaka i strahova a neću ni zbog njeeeeee! Svako može da kaže šta oseća i šta misli, dozvoljavam da mi se postavljaju i svakakva pitanja. Veoma sam otvorena i iskrena a sad sam zbunjena od svih varijanti ili možda negde opet grešim? Kakav sple okolnosti i objašnjenja, vrsnog plivača ubaciš u naizgled bezazlene talasiće i plivač se udavi! Normalno, samo se plivači dave..... Možda se i izvučem iz "talasića" jer ronim u svakom slučaju dodirnuću dno! Drugim rečima isplivaću ili potonuti, to su moja objašnjenja na zadatu temu :D...
Sreća u nesreći je da počinje FEST i da ću nadam se skrenuti misli od :))) jer mislim da je to samo obični smajl pažnje na kraju mejla. Skoro da žalim i to žestoko, meni se greške tipa virtuelnih emocija ne mogu desiti, jer uvek kažem šta imam i to vrlo jasno i glasno. Razumem i dvosmislenost i to veoma dobro jer mi nije strana, ali potonu mi prijatelj od pustih ružičastih varijanti u svojoj glavi. Nije ni čudo, uvek se zaljubi katastrofalno u pogrešnu osobu i uvek može plakati. Samo, ja ne znam da plačem, i zato uvek burno reagujem na svačije suze i školski sam primer osobe koja pada na svačije suze. Nisam ljuta samo sam razočarana zbog korišćenja znakovnih simbola za bilo koji vid emocija, pitam se zašto onda postoji jezik?! Uh, odoh predaleko, ništa novo kad je moja jezičina u pitanju! Učim brzo ako sam u pravu onda za :D ista pažnja iskazana kroz simbol :))) Skoro se nisam ovako namučila da bih "nešto" napisala, dokaz kako malo znam i da svi ljudi uče ceo život ili sam opet pala na ispitu?! Nisam više sigurna da se sve može naučiti i znati kako to misli većina, mogu se samo potruditi da što više naučim. I, opet nisam sigurna... Da li je ipak najtačnija varijanta :D jednako :) uh, ako je potonuli prijatelj u pravu?! Ne, ipak je to smajl i sad znam da sam u pravu i bolja je varijanta korišćenje jezika od simbola, za ovakve kojima treba pisati i crtati. Da li je to moja mana ili prednost?! Stvarno ozbiljna tema za razmišljanje ili samo zajebancija na koju bi trebalo pristati.
Piše: Tatjana Verle
Нема коментара:
Постави коментар