Za sve one koji osećaju miris proleća u vazduhu

Prelepo februarsko veče, ubedih sebe da u vazduhu osećam miris proleća. Vrludavih misli koje sam izgovarala, ulazeći nasmejana u kafić i uz luckasti pozdrav, prisutnom društvu kao i svakog četvrtka. Uzeh hladni Ginis i sedoh pored vidno ćutljivog gej društva (u kafiću je uvek naša strana duge), shvatih da sam jedina raspoložena. Odmah okrenuh na šalu i proleće, mirise, lepotu, kad onda svi listom otromboljiše noseve. Shvatih da sam napravila pogrešan korak, ali nastavih u istom tempu i možda još žešće! 

Priljubim se uz uho svog gej prijatelja i nežno ga upitah šta se dešava, samo me čvrsto ali nežno zagrli i pogleda, sve mi je bilo jasno. Čekali su mene i podsećanja svih godina zaljubljenosti, srećnih početaka, prvih neizbrisivih bora na licu i srcu... Bolje da sam ostala u stanu, svi u bedaku a muzika i piće zavode kao dve najzanosnije bliznakinje. Počaše misli da se roje i prepliću kao najluđi san, kad mi uzvrati istom merom i tačnom konstatacijom.

- Misliš da se izvučeš, dušo moja sve ti se iz očiju vidi, ili je i tebe, ovaj večernji iznenadni prolećni vazduh opio a možda i podsetio na sve prošle ljubavi... 

- Hajde da promenimo temu, rekoh nesvesno svojim dubokim altom (na koji svi prisutni obratiše pažnju), osetila sam da povratka nema a još manje menjanja teme.

- Nastavio je mirnim melanholičnim glasom, dok sam polako nestajala i gubila se u prošlosti prepunoj nežnih i snažnih ljubavi. Znaš da sam voleo i obožavao sve njih.

- Zar nisi i ti kroz sve to prošla?

- Da, odgovorih kratko. Poveća emotivna knedla u grlu je učinila svoje. Znala sam da ovo nije kraj razgovora, tek je sledio početak ali vrlo neobičan, tačnije netipičan!

Posle drugog pića svi smo krenuli, svako u svojim mislima, svako u svoja četiri intimna zida. Nas dvoje smo ćutali, dok su se drugi poljupcima rastajali. Predložila sam da idemo kod mene na klopu, krem-palačinke i crnu toplu gorku čokoladu. Prihvatio je kroz osmeh, čavrljali smo o bezveznim stvarima (što nama nije svojstveno), ali bio je to samo trenutak pred nadolazeći emotivni cunami. Osećala sam da je slab, neraspoložen i umoran, posle večere se samo prevrnuo i zaspao. Pokrila sam ga i sela da otkucam odgovor na njegovo pitanje, sutra će moći da pročita.

Piše: Tatjana Verle