среда, 29. децембар 2010.

TEBI SE SVE VREME OBRAĆAM

Palim cigaretu i obavijena plavičastim dimom nežno te posmatram
Pokušavam nešto pametno da kažem dok završavam u tvom krilu
Iz iste čaše pijemo opojno crno vino i požudno se gledamo
Ne mogu da se otmem utisku i odreknem želje da te želim
Odmah i sad i zauvek i ludački požudno ali samo uvlačim dim cigarete
Sve me razdire i lomi na milijarde komadića jer ti nemo žmuriš
Deli nas dim cigarete i opori topli buke crnog vina u tišini
Ćuteći uzimaš čašu i lagano i nežno otpijaš poslednje gutljaje
Želiš nešto važno da kažeš ali gubiš snagu i nežno se menjaš 
U nesigurnost i nervozni smeh nisi više odlučna i smela
Želim da pričam sa tobom trgnuh se i spazih da sam sama
Ponovo zapalih cigaretu nasuh sebi vino i blago se zavalih u fotelju
Tebi se sve vreme obraćam reci kuda se krećeš i ko ti nemire stvara            
 
Piše: Tatjana Verle

Нема коментара:

Постави коментар