DA LI RAZUMEŠ MOJ SPOKOJNI NEMIR

Sva usijana neizmerno ranjiva i osetljiva i neodoljivo samo meni divlja prilaziš

Strujiš mojim bezvremenskim telom svom silinom samo tebi svojstvenom

Činiš to i sada činiš to uvek tako nesvesno neodoljiva

Kaži kuda želiš da pobegnemo u poljupcima i prepletenim telima ljubavnica

Učiniću da moja ljubav prema tebi bude bez ustupaka

Zbog tebe ću jednog dana početi da rasuđujem ali ako ti budeš želela

Imam sve vreme ovog sveta za strpljivost i tvoju tajanstvenost

Znam da se osećamo uzvišeno jer nas ljubav tako slatko i neodoljivo boli

Ti poseduješ carske ključeve sreće jer ti mudro sve dozvoljavam 

Činim to i sada jer posedujem uzdrhtalu zaljubljenu krv samo za tebe

Insistiramo na ljubavi jer smo prozrele jedna drugu u svoj sreći

Dok mi prilaziš nežno smeškajući se spajaš naše dlanove

Osećam da razumeš moj spokojni nemir      

Piše: Tatjana Verle