среда, 29. децембар 2010.

DA LI RAZUMEŠ MOJ SPOKOJNI NEMIR

Sva usijana neizmerno ranjiva i osetljiva i neodoljivo samo meni divlja prilaziš
Strujiš mojim bezvremenskim telom svom silinom samo tebi svojstvenom
Činiš to i sada činiš to uvek tako nesvesno neodoljiva
Kaži kuda želiš da pobegnemo u poljupcima i prepletenim telima ljubavnica
Učiniću da moja ljubav prema tebi bude bez ustupaka
Zbog tebe ću jednog dana početi da rasuđujem ali ako ti budeš želela
Imam sve vreme ovog sveta za strpljivost i tvoju tajanstvenost
Znam da se osećamo uzvišeno jer nas ljubav tako slatko i neodoljivo boli
Ti poseduješ carske ključeve sreće jer ti mudro sve dozvoljavam 
Činim to i sada jer posedujem uzdrhtalu zaljubljenu krv samo za tebe
Insistiramo na ljubavi jer smo prozrele jedna drugu u svoj sreći
Dok mi prilaziš nežno smeškajući se spajaš naše dlanove
Osećam da razumeš moj spokojni nemir      

Piše: Tatjana Verle

Нема коментара:

Постави коментар