- MOJ COMING OUT -
Sve mi je bilo jasno a i, više od toga, već sa 17 godina. Kad bolje razmislim od rođenja, što nije daleko od istine! Shvatila sam definitivno, da me privlače osobe istog pola. Priznajem, da sam bila zatečena, u blagom šoku, preispitivala sam svoja osećanja, svoja ponašanja i udarala glavom na sve što mi se nalazilo na putu. Tada je to bio strašan teret, koji sam nosila u sebi stoički a o svemu tome nisam pričala, ćutala sam razmišljala, kako i šta dalje u životu. Na moju sreću, uspevala sam sve da dobro kamufliram i nastavim da se pravim, "srećna i zadovoljna" a u meni tektonski poremećaji! Onda dođem na "fantastičnu" ideju, krećem sa eksperimentima - počnem da se zabavlja. Sve "veze" sa suprotnim polom su bile pakao, haos, mučenje, patnja, svakodnevne svađe, nerazumevanje i neprihvatljivost. Konačno posle 5 dugih godina, sve sam prvo rekla roditeljima, stisla petlju i otvorila dušu i srce. Kad su saznali, posle dugog ćutanja moj otac je rekao:"Svako čudo za tri dana, ali kod tebe će trajati ceo život, čuvaj se i pazi kako ćeš i kome reći, nisu svi ljudi tolerantni i budi sigurna da većina neće prihvatiti tu informaciju, mnogo ćeš ljudi u svom okruženju izgubiti"; mama se automatski nadovezala:"Osećala sam da nešto nije u redu, znala sam, očekivala - imamo samo tebe i od danas, svi troje moramo prihvatiti drugi način života i drugu vrstu odgovornosti." Zanemela sam, nisam očekivala ovakav razgovor, njihovu zaštitu i apsolutno podržavanje! Posle nekih godinu dana, bila sam u prvoj vezi koja je trajala pune 4 godine. Onda je ona otišla u Sloveniju, danas radi i živi u Ljubljani i u prelepoj je vezi koja traje već desetak godina. Posle je usledila pauza u mom ljubavnom životu, ali sam rekla nekolicini prijatelja, reakcije su bile podeljene, što je i bilo za očekivati. Onda je usledila druga veza, to je bila žešća varijanta, obe približnih godina, obe rado viđene na žurkama, pune života ali i problem - ljubomora - međutim ona je nemoguća, pored mene žive, ona održava još jednu paralelnu vezu. Svi znaju, samo ja nemam pojma šta se dešava! Bile smo u vezi 5 godina, na kraju se spakovala i otputovala za ženom koju je više volela. Žive u Montrealu, ali svaka sa svojom partnerkom. Posle te veze sam prošla pakao, mislila sam da umirem, da mi definitivno nema spasa, sad kad o svemu razmislim, najviše mi je bio povređen ponos!
Onda sam "pametno" odlučila da stanem na loptu, sastavim se i za sebe i za druge, sve sam lepo isplanirala i organizovala, sem jedne stvari..... Da ću naleteti na nju i zaljubiti se istog momenta! Ova Kontesa (svi su je tako zvali, zaista je takva i bila), ona će biti samo moja, neće ona ni u Sloveniju, ni u Kanadu, ako krene i put Novog Zelanda, trčaću za njom a ona neka beži, ali definitivno će biti osvojena za ceo život! Često smo bile u istom društvu, ali Kontesa me nije primećivala! Kad se setim, šta sam sve radila i na šta sam sve bila spremna... Kako je ona mene "mučila" a mudro stezala obruč oko mene. Onda sam kupila teleskop, pričala sam o VASELJENI, Ganimedu i Jupiteru, Veneri i polako osvajala, korak po korak. Udvarala sam se i smišljala ali i otkrivala razne načine da je osvojim. Znala sam da u svemu uživa, ali ona je bila posebna i trebalo je smisliti i posebnu taktiku osvajanja. Tako to moje osvajanje napuni 6 meseci, ali približavao se njen rođendan. Dođe i taj dan - šeprtlja (TO SAM JA), dobijem kijavicu, temperaturu, glava puca od bolova, jedva stojim na nogama, ali ništa nije važno, danas je njen rođendan. Stižem, ali kasnim, kiša je padala u Beogradu totalni kolaps, naravno, uputim se cipel - cugom od Slavije do Liona!!!!! Kad sam konačno stigla, svi su vrištali od smeha (mogu misliti na šta sam izgledala). Presvukla sam se, sela u fotelju, umesto pića u ruci sam držala šolju čaja i pila tablete protiv glavobolje. Znam da sam drhtala kao prut, ali ne samo od temperature, u to sam sigurna. Probudila sam se sutradan u krevetu i ostala u istom još tri dana. Morala sam da ležim, pijem čajeve i slušam Kontesu. Onda je osvanuo 17. april, konačno sam ustala, dok sam se tuširala ona je spremala doručak. Zajednički doručak se pretvorio u zajednički život, koji je trajao 9 godina. Ceo svoj život sam preselila u Beograd, bile smo zaljubljene, srećne, sličnih a nekad i istih interesovanja, stalno smo se smejale..... Svuda smo išle zajedno, obožavale smo da gledamo i slušamo muziku zajedno, svaki vikend smo provodile van Beograda, zimovanja i letovanja obično sa zajedničkim prijateljima. Kontesa je imala strah od vode a na letovanje sam uvek nosila ronilaču opremu, posle prijateljskog ubeđivanja da je to nešto predivno, morala sam i njoj da kupim opremu, jer je moju apsolutno zaplenila samo za sebe!!!!!!!
Celo društvo se spremalo na koncert RIVER DANCE, neodoljivih Iraca, ništa čudno, Kontesa je uvek kasnila i u poslednjem momentu popravljala šminku. To veče nije bilo klasično i "normalno" kašnjenje, to veče je početak naše zajedničke borbe..... Posle koncerta je rekla ima neku "KVRŽICU", ceo svet mi se okrenuo naglavačke........ Usledila su ispitivanja, jedna operacija, pa hemoterapija, onda "OPORAVAK", zatim druga, treća operacija........ sve nas je pratilo, od neprospavanih noći, patnji, bolova, nemih pogleda koji od mene očekuju čudo. Često sam joj čitala Getea i Šekspira u tim trenucima je uživala. Posle prve operacije sam kupila labradora, bio je to naš Lord. Suza nisam imala, usahnule su, ali sam moli Svevišnjeg da što duže živi. Kako sam bila odvratna u svom egoizmu a ona je molila Svevišnjeg da umre, jer su bolovi bili nepodnošljivi.
Umrla je tiho, gledajući u mene i Lorda, sklopila je oči i sećam se da je samo jedna suza skliznula niz levi obraz, izdahnula je, sva je bilo gotovo - kraj..... Godinama sam cvilela, kao napušteno štene, koje niko neće a ono prati svakog čoveka i očekuje da ga neko uzme, prihvati. Onda se u sve umešala moja majka, prijatelji i naravno Lord. Želela sam samo da budem sama i da se sastavim zbog sebe i zbog drugih. Bila su i dva pokušaja da ostvarim veze, ali nisam želela da još neko pored mene pati.
Onda sam se trgla i odlučila da ove godine idem na PARADU PONOSA, jer dugujem svima koji su zaljubljeni, koji vole i koji žele da žive sa osobom koju vole. Nesrećnog 22. septembra, doživim ali i preživim saobraćajnu nesreću za razliku od mog motora. Imala sam više sreće nego pameti, još uvek se oporavljam, ali sve će biti u redu. Prošle nedelje Lord je uspavan, bio je bolestan i trpeo je bolove. Naučila sam lekciju, naučila sam mnoštvo lekcija i tek ću učiti. Oprostila sam sebi, oprostila sam i drugima, jer hoću da živim svoj život a ne da život živi mene. Hrabro, dostojanstveno koračam i više se ne bojim neuspeha. Pišem i pričam, na svoj način se borim i zalažem za LGBT osobe, ne znam da li sam bolja osoba ali ću dati sve od sebe da postanem.
NE OBARA SVAKO DRVO PRVIM UDARCEM (KINESKA POSLOVICA)
Piše: Tatjana Verle
Нема коментара:
Постави коментар